Sa promenom sezone često dolazi i potreba za promenom sopstvene okoline, zbog čega mnogi odluče na naprave veliko prolećno spremanje doma. Na početku, sve ide kako treba - drago nam je što smo se konačno otarasili nereda koji nam mesecima smeta, organizovali radni sto, detaljno očistili kuhinju, kupatilo... Zatim, dolazi do pretresanja fioka, ormara i kutija u kojima se godinama čuvaju stare stvari.
U tom trenutku, pravimo "malu pauzu" i odlučimo da pregledamo predmete iz prošlosti, u nadi da ćemo konačno baciti stvari koje nam godinama stoje u domu, ali ih nikada ne koristimo. Međutim, zagledamo se u našu omiljenu majicu od pre nekoliko godina, dečje knjige koje su pomogle nama ili našoj deci kada su učila da čitaju, igračke koje vraćaju uspomene iz detinjstva... Odjednom, shvatimo da je prošlo više od sat vremena od kako smo pokušali da ispraznimo stare kutije, a i dalje ih pregledamo, dok bacanje stvari koje nas razneže i izazivaju nostalgiju ponovo deluje nemoguće.
Iako nam je prvobitni cilj bio reorganizacija doma i oslobađanje prostora, oslobađanje od stvari koje nas podsećaju na drage ljude i lepe događaje iz života se uglavnom ostavi za "sledeće čišćenje". S druge strane, svima je poznato da postoje brojni benefiti prolećnog spremanja, kao što je okretanje "novog lista" ili skidanje fizičkog (ili čak emocionalnog) tereta iz životnog prostora... Za početak je dobro zapitati se zašto želimo da čuvamo stare predmete?
Voljene osobe
Neki od najčešćih razloga su stvari voljene osobe ili preminulog člana porodice. Odricanjem od njihovih predmeta može delovati kao vrsta nepoštovanja njihovog života i uloge koju su imali u našem. Kada dođe do takvih misli, onda možemo pokušati razotkriti dublje značenje: Da li je u pitanju osećaj krivice, jer nismo proveli dovoljno vremena sa voljenima dok su bili sa nama? Da li je čuvanje njihovih stvari znak da nismo preboleli bolan raskid, pa se "hvatamo" za svaki njihov trag?
Sigurno je da takvo razmišljanje može biti veoma izazovno, ali predstavlja pravu priliku ne samo za fizičkim, već i za emocionalnim "prolećnim čišćenjem". Pojedini profesionalni organizatori doma predlažu sledeću promenu perspektive:
Da je situacija obrnuta, da li bismo mi želeli da se naši voljeni osećaju preopterećeno našim predmetima ili je bolje da im ostanemo u sećanjima zbog pozitivnog uticaja koji smo imali na njihov život? Čuvanje nekoliko sitnica je u nekim slučajevima sasvim dovoljno, a oslobađanje prostora za stvaranje novih uspomena može biti drugačija vrsta pokazivanja poštovanja voljenima iz prošlosti.
Kriza identiteta
Kada posmatramo stare predmete iz određenog perioda našeg života, često se setimo ko smo tada bili: odličan student, neko ko obožava izlaske, uspešan radnik na prvom poslu...Predmeti govore mnogo toga o našem identitetu (isto kao oni koje trenutno posedujemo), tako da "opraštanje" sa prethodnim verzijama sebe iz prošlosti često može biti teško. U takvim trenucima je dobro zapamtiti da predmeti ne moraju biti "dokaz" našeg iskustva, uspeha ili lepih uspomena. Kada se otarasimo sličnih simbola prošlosti, prihvatanje trenutne verzije sebe i radovanje budućnosti može biti mnogo lakše.
Odakle početi, pogotovo kada je u pitanju toliko predmeta i emocija? Sledeća dva saveta mogu biti vrsta vodiča za uspešno čišćenje i "oproštaj":
Od najlakšeg ka najtežem
Pre nego što se počne sa sentimentalnim stvarima, dobro je odraditi "zagrevanje" i prvo se otarasiti stvari koje zaista nisu neophodne - proizvodi kojima je istekao rok, stari kalendari, naprslo posuđe, oštećena odeća... Kada se prvi krug čišćenja uspešno završi, postoji veća mentalna spremnost za teži, emocionalni deo. Nakon toga, lakše je baciti fotografije ljudi koje ne poznajemo, stare školske testove i stvari zbog kojih preispitujemo zašto ih uopšte posedujemo. Zatim, vreme je za suočavanjem sa značajnijim predmetima.
Sakupljanje na jedno mesto i analiza
Potrebno je izdvojiti vreme i energiju za sledeći korak, kako bi se sve stvari koje za nas imaju sentimentalnu vrednost sakupile i odložile na jedno mesto. Tada bi trebalo dobro pregledati svaki predmet i zapitati se:
- Da li osećam pozitivne emocije kada držim ovaj predmet?
- Imam li dovoljno prostora da ga postavim na mesto sa kojeg će svako moći da ga vidi?
- Da li bi neko drugi imao više koristi od ovog predmeta?
Odogovori na sva tri pitanja mogu biti uslovi za donošenje prave odluke.
Na kraju, ako bacanje određenih stvari zaista deluje nemoguće, nije potrebno osećati krivicu. Izdvajanje jedne veće kutije ili fioke, u kojoj će se stari predmeti čuvati, može biti sasvim dovoljno. Ograničavanje fizičkog prostora za može pomoći i dovesti do mudrijeg biranja svega što zaista želimo da sačuvamo u budućnosti.