Svaki emotivni odnos počiva na temeljima uzajamnog poverenja, podrške i ljubavi, a kada se ti temelji ne postave na samom početku odnosa, građenje zajednice neretko naiđe na prepreke, a život se pretvori u bojno polje. Ukoliko ste se ikada zapitali zbog čega su žene spremne da nastave život pored lošeg čoveka, čoveka koji se prema njoj ne ophodi onako kako bi trebalo, najčešće je odgovor - zbog psiholoških trauma iz prošlosti, odnosno unutrašnjeg osećaja kako nisu dostojne boljeg odnosa i kako su one same krive što su postale žrtve lošeg braka. U želji da pridobiju partnerovu ljubav i poprave odnos, one se zarobljavaju sve više i više, ni ne primećujući da svakim danom odnos prema njima postaje sve gori i verujući da će baš sutra partner prepoznati njihovu ljubav i "promeniti ploču". Pored emotivnih trauma, zastupljeni su i stereotipi društva, kao i strah od samoće, koji svi zajedno gotovo da garantuju pogrešan odabir partnera.
Obrasci ponašanja u zrelom dobu utemeljeni su na događajima iz detinjstva
Mnoge obrasce ponašanja koje imamo u zrelom dobu formirala su naša osećanja i događaji koje smo proživeli u najranijem detinjstvu, a po "šablonu" i naše partnere tražimo na osnovu prepoznatljivih karakteristika koje su imali naši očevi: na primer, ukoliko je žena imala u detinjstvu strogog oca čiju je ljubav morala da zasluži, ona će podsvesno u budućem partneru tražiti emotivno nepristupačnog muškarca za čiju će ljubav morati da se bori.
"Jedan od razloga zbog kojih lepe i dobre devojke biraju loše momke, leži u instintku preživljavanja. U ženskoj glavi i podsvesti lik lošeg momka povezuje se sa izraženom seksualnom energijom, snagom i produženjem vrste", navodi psiholog Olga Samojlova.
Sindrom Crvenkape - kako nedostupni očevi formiraju novu generaciju Crvenkapa
Žene koje su odrasle uz agresivne, nepristupačne i distancirane očeve čiju su ljubav morale da zaslužuju, najčešće u odraslom dobu žive u ubeđenju da su uzročnik svih problema one: da nisu dovoljno pametne, sposobne ili spretne, da su njihove greške uzrok daljih neprijatnosti i samo njihova krivica, dok krivicu partnera ne traže, niti je primećuju čak i kada je ona očigledna.
Ulazeći u odnos sve dublje, pored manipulacija i gaslajtinga, one se za muškarca vezuju i zbog njegovih agresivnih postupaka, verujući da u "čvrstom" stavu leže snaga i moć. Ovaj fenomen prvi put prepoznao je nemački psihijatar Borvin Bandelov i dao mu je simboličan naziv "Sindrom Crvenkape". Prema Bandelovom mišljenju, ženu koja je "pala" na lošeg muškarca koji je sklon ka agresivnim ispadima privlači njegova nepristupačna, možemo čak reći i životinjska priroda, a tamna strana je "vuče" da je istraži i upozna.
Želja za novim osećanjima i "vatrenim" senzacijama razlog za uplovljavanje u neadekvatne odnose
Nedostatak adrenalina i emotivnih dešavanja u životu neretko dovode žene do toga da započinju romanse sa agresivnim ili oženjenim muškarcima. Ipak, ulaskom u takve odnose, žene sebe na neki način osuđuju na patnju i čitav niz psiholoških problema, s obzirom da destruktivni odnosi utiču na sve učesnike ljubavne veze ili trougla. U ovakvom scenariju svi su žrtve: i žena, i muškarac, i potencijalno njegova supruga i deca. Osećaj da se čini nešto što nije moralno ispravno ume da se "uvuče pod kožu" i stvori osećaj emocionalne zavisnosti, pa se uporedo sa ovim "bajkovitim", može razviti još jedan sindrom - Adelin.