Kako navodi Sajens Njuz, bočica je pronađena 2019. u rimskoj grobnici u južnom španskom gradu Karmoni, nakon što su iskopali olovnu kutiju u kojoj je bila staklena urna, smeštena uz ostatke žene koja je imala oko 40 godina. Kremacija bila uobičajen oblik sahrane u to vreme, a Rimljani koji su to mogli da priušte, opremali su grobnice predmetima koji su pratili pokojnika u zagrobni život naveo je Hemičar Hose Rafael Ruiz Arebola sa univerziteta Kordoba u Španiji. On je dodao da ovo otkriće ne znači da je celo Rimsko carstvo koristilo parfeme.
''U to vreme, parfemi su bili rezervisani za visoko društvo. Činjenica da je parfem napravljen od egzotične biljke, koja je najverovatnije odnekud uvezena, i da je bio flaširan u skupo bočici, ukazuje na bogatog vlasnika'', rekao je Arebola.
Istovremeno, nije jasno da li je ovaj parfem bio namenjen za upotrebu u svakodnevnom životu ili je imao duhovno ili pogrebno značenje, jer, kako se navodi, prisustvo neotvorene boce unutar pogrebne urne sugeriše intiman gest, koji nije namenjen za javno izlaganje.
Ranije otkriveni drevni pisani recepti za parfeme, iako nejasni i nepotpuni, otkrili da su Rimljani mešali mirisne ekstrakte sa biljnim uljima, kao što je maslinovo ulje, u svrhe konzervansa. I u prethodnim studijama, istraživači su otkrili nagoveštaje cvetnih ekstrakata u bočicama koje se su se koristile za čuvanje kozmetike - poznate kao unguentarie. Ali ovo je prvi put da je identifikovan izvor arome.
Kvarcna boca je sama po sebi bila luksuzni predmet u rimsko doba, pošto je kvarc izuzetno tvrd materijal, što ga čini teškim za oblikovanje. Mala veličina i izuzetni detalji na predmetu već su ga učinili retkošću, a još neobičnije je to što je pronađen čvrst zapečaćen sa vrhom prekrivenim tamnom, katranskom supstancom za koju je hemijskom analizom utvrđeno da je kao bitumen.
Pečat od bitumena bio je ključan u očuvanju mirisa pačulija, pošto se ponaša poput ugljenika, koji je najbolji absorbent organskih jedinjenja. ''Proces je sličan ugljenim filterima koji se koriste u gas maskama. Jednom kada se absorbuju, molekuli više nisu isparljivi i ne mogu da pobegnu", istakao je Arebola.
Drevni pisani recepti za parfeme, iako nejasni i nepotpuni, otkrili su da su Rimljani mešali mirisne ekstrakte sa biljnim uljima, kao što je maslinovo ulje, koji su služili kao konzervans.