Čitanje knjige o velikoj ljubavi, koja pobeđuje sve izazove, u kojoj je muškarac uglavnom uspešan, zgodan, pun razumevanja, je mnogima omiljena aktivnost. Naravno, postoje određene prepreke u priči, ali kraj se najčešće srećno završava a ovakve knjige predstavljaju pravi "beg od realnosti".
Upoređivanje i razočarenje
Tokom čitanja takvog sadržaja, skoro svako barem jednom pomisli: Zašto moj partner nije ovakav? Zatim, kreće duboko analiziranje sopstvenog ljubavnog života, preispitivanje emocionalnog odnosa, koje često dovodi do nezadovoljstva, jer stvaran život nije kao onaj iz romana. Nakon toga, može doći i do osećaja krivice, jer upoređivanje sopstvenog partnera sa izmišljenim likovima deluje besmisleno (iako želja za "nečim boljim" i dalje ostaje).
Upoređivanje fikcije sa stvarnim životom je dovelo do stvaranja najnovije popularne vrste komplimenata, koji se može videti na društvenim mrežama: "Muškarac kojeg je napisala žena." Drugim rečima, to su muškarci koji su nežni, ali i snažni kada treba, imaju razumevanja, sopstvene ambicije, koji pružaju podršku, pokazuju emocije, podžavaju i poštuju žene u svom životu i imaju sve ostale karakteristike "savršenog" muškarca (koje se uglavnom mogu pronaći u ljubavnom romanu).
Zbog toga, mnogi veruju da ljubavni romani više mogu štetiti međuljudskim odnosima, jer očekivanja za partnera postaju "isuviše velika". U isto vreme, ljubavni žanr je već decenijama jedan od najpopularnijih u literaturi, bilo da je u štampanoj ili onlajn verziji. Ako idealizovane ljubavne priče zaista nanose toliko štete, zašto su i dalje omiljene knjige milionima čitalaca širom sveta?
Kao prvo, dobro je spomenuti da ljubavne romane najčešće pišu i čitaju žene, što automatski može dovesti do određenih predrasuda: da su takve knjige samo obična fantazija, "ženska posla" i "bajke", koje se nikada neće ostvariti. Međutim, dobro je zapamtiti da vreme utiče na književnost, ali i obrnuto.
Poboljšanje spostvene emocionalne veze pomoću knjiga
Mnogi ljubavni romani, pogotovo u savremenom dobu, predstavljaju život žena koje imaju sopstvene interese, posao, prijatelje/porodicu, a partner koji ih usrećuje predstavlja samo još jedan pozitivni deo njene priče. Zašto žene ne bi bile inspirisane ovakvim pričama, u kojima mogu da teže ka uspehu u životu, ali i ljubavi? Da li je zaista previše nerealno tražiti partnera sa kojim se žena uvek može osećati sigurno, voljeno, inspirisano?
Postoje brojne pozitivne strane kada je u pitanju čitanje ljubavnih romana, koje se često zapostavljaju. Prvo, čitanje o brojnim problemima unutar tuđeg emocionalnog odnosa (iako je fiktivan) može biti od pomoći kada dođe do izazova u sopstvenoj ljubavnoj vezi. Traženje najboljih rešenja prilikom konflikta, nakon analiziranja sličnih tema u ljubavnim romanima, može biti produktivno, jer se uključuju nove perspektive i mišljenja.
Mnogi ljubitelji ovakvih priča veruju da im se komunikacija u vezi znatno poboljšala, jer ih je čitanje navelo na otvorene razgovore o sopstvenim osećanjima, što pomaže u razvijanju međusobnog poverenja i poštovanja u vezi. Pored toga, mnogi veruju da ovakvi romani mogu doneti benefite u intimnom životu, jer razvijaju radoznalost.
Pošto je seks često velika tema ljubavnih priča, mnogi smatraju da čitanje o razvoju intimnog života fiktivnih likova može dovesti do pojačanog libida, želje za istraživanjem sa partnerom i generalnim poboljšanjem seksualnih odnosa. Takođe, žene nisu jedini čitaoci koji se ovako osećaju - Džejson Rodžers, pisac, osnivač književnog kluba i mačevalac koji je osvojio srebro na Olimpijskim igrama 2008. godine, smatra da muškarci mogu imati mnogo koristi od ljubavnih romana:
"Ljubavni romani su mi ponudili precizniji način uvažavanje intime. Pomogli su mi da analiziram šta je intima. Sigurno je da postoji mnogo seksa u ovakvim knjigama, ali pomogle su u kristalizaciji shvatanja da je seks samo prethodnica pravoj intimi. Seks jeste vrsta ekspresije intime, ali prava emocionalna bliskost je mnogo važnija."
Na kraju, ne može se reći da su ljubavni romani potpuno odgovorni za uništavanje ili unapređivanje veza u stvarnom životu. Kao i sve druge knjige u kojima su radnje i likovi izmišljeni, uvek postoji granica koju treba povući između realnog i napisanog sveta. Pojedinac koji čita knjigu mora sam odrediti koliko će da utiče na njegov život, bilo da je u pitanju ljubavna tema, triler, drama, fantastika...
Nekada je sasvim dovoljno da čitamo određeno štivo zato što je interesantno, opuštajuće, budi emocije i inspiriše. Ako iz njega izvlačimo pozitivne strane i time pokušavamo poboljšati sopstvene odnose, ne bi se trebalo ustručavati. Ravijanje bolje komunikacije sa partnerom na ovaj način može doneti neočekivane, ali željene promene. S druge strane, čitanje ljubavnog romana nam može pomoći da definišemo šta nikako ne bismo želeli u vezi, što može biti ohrabrenje prilikom donošenja odluka o budućnosti sopstvenog ljubavnog života.