Biranja porodičnog "žrtvenog jarca" je najčešća taktika zlostavljanja kojoj pribegavaju roditelji koji time stvaraju kontrolišuće, nadmetajuće okruženje za decu. Tome uglavnom pribegavaju roditelji narcisi jer je to jedna od najlakših, a najefikasnijih metoda da se kontrolišu decu i odnosi među njima. A za to vreme roditelji skidaju sa sebe osećaj krivice - oni su želeli da stvore savršenu porodicu, ali im je planove pokvario upravo "žrtveni jarac". On se proglašava izrodom porodice zbog koga sve ne teče glatko i da njega nema, porodica bi cvetala, navodi svoje iskustvo u radu sa pacijentima, psiholog Peg Strip.
Ovo je pet uobičajenih tema o ovom fenomenu, a koji se nalazi u knjizi princa Harija:
1. Disfunkcionalna porodična dinamika nema veze sa socioekonomskim statusom
Nije bitno da li je neko bogat ili je pripadnik nižeg socijalno-ekonomskog statusa, pokazuju nam memoari. Iako u društvu vlada stereotip da su nefunkcionalne porodice samo one sa nižim primanjima, realnost je potpuno drugačija. Nezdravi porodični obrasci mogu doći i iz porodica koje imaju novac ali i moć da ih dobro sakriju.
2. Ako progovorite, drugi će suditi vašoj priči
Onaj ko govori o porodičnoj dinamici obično nailazi na veliki otpor drugih članova porodice koji se ponašaju tako da poriču stvarnost žrtava ili ih čak podstiču da pomisle da preteruju.
3. Prednost će se uvek dati ostatku porodice, u odnosu na onoga ko govori protiv nje
Zakon brojnosti pokazuje da će se uvek skupina bolje tretirati od pojedinca. Upravo ta moć dolazi od onih koji ne žele da govore protiv onih koji imaju kontrolu. Kada se neko javi i podeli svoju priču, često se susreće sa otporom ljudi ne samo izvan porodice, već pre svega otpor sa onima unutar porodice.
4. Smatra se da onaj ko progovori sramoti porodicu
Kriv je onaj ko progovori o životu porodice. "Kako se usuđuješ da govoriš protiv nas, posle svega što smo uradili za tebe?", prvo je što će porodica reći članu koji se pobunio i odlučio da upre prstom. Umesto da se sagledaju postupci onih koji su naneli štetu, i društvo je sklono da okrivi "preživele" što su progovorili i tako ošetetili nekoga, u ovom slučaju kraljevsku porodicu.
5. Crna ovca je zapravo žrtveni jarac
Iako ne uvek, crna ovca se često doživljava kao žrtveni jarac: onaj koji je kriv za porodične probleme. "Da samo brat nije imao problem sa zloupotrebom supstanci"; "Naši problemi su počeli kada je on počeo da glumi u školi", samo su neki od primera koji se mogu čuti na porodičnim terapijama. Iako je često meta porodične disfunkcije, žrtveni jarac je obično najiskreniji u vezi sa porodičnom istorijom.
Kako se ponaša porodica koja "gaji žrtvenog jarca"
Porodica prebacuje svoje kolektivne grehe na porodičnog žrtvenog jarca, a zatim ga se odriču. Ovaj postupak im omogućava da upru prstom u njega, ponosno ističući kako oni nisu kao on. Ovaj postupak služi svojoj svrsi, omogućavajući porodici da izgleda dobro u očima drugih, dok žrtveni jarac deluje kao izuzetno loš. Žrtveni jarac se tako žrtvuje za dobro ostatka porodice.
Kako se bira žrtveni jarac/crna ovca? On mora da ispuni sledeća dva uslova, kako bi bio odabran za pomenutu ulogu, odnosno, kako bi bio u stanju da obavi svoj zadatak:
1. Mora da bude najjači - Žrtveni jarac mora da ponese grehe cele porodice. On mora da preživi, sam, u "pustinji", bez ikakvih olakšica ili podrške porodice. Zbog toga mora biti snažan, kako bi poneo teret.
2. Mora da bude najdraži - Budući da se žrtvuje zarad dobra porodice i to je samo donekle podsvesna akcija, jer on na nekom nivou ipak primećuje šta radi. Odriče se sebe, kako bi porodica delovala "ok".
Kako prekinuti sa ovom ulogom
Na žalost, mnoge "crne ovce" misle da sa njima nešto nije u redu. Zbog toga je prvi korak osvestiti ulogu koju igrate i shvatiti kako porodica funkcioniše. Drugo, morate da shvatite da možda i jeste izabrani za ovu ulogu od svoje porodice, ali vi ste ti koji je je stalno igrate i u sopstvenom životu.
Grupna terapija možda može dosta pomoći. Ponoviti ulogu žrtvenog jarca pred grupom, dobiće se povratne informacije u vezi sa tim šta tačno radite, u dodeljenoj ulozi. Suočavanje sa činjenicom da određeno ponašanje svaki put iznova kreira pomenutu ulogu, može pomoći da se promeni obrazac.