Granice ljudske izdržljivosti se često ispituju u svetu nauke a rezultati uvek mogu varirati od osobe do osobe, kao i njihovog trenutnog zdravstvenog stanja. Međutim, iz brojnih eksperimenata koji su bili sprovođeni decenijama, se može utvrditi nekoliko generalnih granica čovekovog tela:
Dehidratacija
Samo tri dana bez vode je dovoljno da dovede do ozbiljne dehidratacije i potencijalne smrti, a sedam dana već predstavlja fatalu granicu za ljudska bića.
Glad
Svakome se dogodi da povremeno preskoči obrok i poremeti radovan režim ishrane, što uglavnom nije veliki razlog za brigu. Što se tiče ekstremnijih slučajeva, opšte pravilo za makisimalno preživljavanje bez hrane je oko tri nedelje, pod uslovom da se pije voda i izbegava dehidratacija.
Uglavnom, prema mnogim analizama, posle četrdeset pet dana gladovanja će devedeset odsto ljudi izgubiti trideset odsto ukupne telesne mase, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema i pojave smrtonosnih bolesti. Međutim, prava granica najčešće zavisi od početne telesne težine osobe - što je veća težina, telo duže može da crpi hranljive materije.
Hladnoća
Preživljavanje ekstremnih hladnoća najviše zavisi od temperature koju telo uspeva da zadrži pomoću kretanja ili zaštitne odeće. Hlađenje tela počinje kada telesna temperatura spadne na trideset pet stepeni Celzijusa, a gubitak svesti uglavnom dolazi kada broj spadne na dvadeset sedam. Kada temperatura padne na dvadeset dva stepena, može doći do smrti. Potrebno je biti veoma oprezan prilikom kupanja dok je hladno, jer je dokazano da hipotermija nastaje nakon pola sata provedenih u vodi koja ima temperaturu od četiri stepena Celzijusa.
Vrućina
Sigurno je da ljudi lako mogu osetiti mučninu tokom velikih vrućina, ali može doći do ozbiljnijeg slučaja hipertermije (pregrejavanja) samo nakon deset minuta na temperaturi od oko šezdeset stepeni Celzijusa. Međutim, naučnici smatraju da je čovekova granica mnogo veća i da do smrti dolazi kada se temperatura digne preko sto četrdeset stepeni. Na primer, vatrogasci u opremi mogu izdržati oko devedeset pet stepeni Celzijusa.
Bez sna
Već nakon dvadeset četiri časa bez spavanja, čovek počinje da oseća posledice nesanice, kao što su promene raspoloženja, usporen rad kognitivnih sposobnosti i motoričkih funkcija…Trenutni najpoznatiji slučaj nesanice je zabeležen tokom šezdesetih godina u Americi, kada je 17-godišnji Rendi Garner izdržao jedanaest dana, to jest 264 sati bez sna i ušao u Ginisovu knjigu rekorda.
Međutim, iako mu je trebalo oko dva dana da se "vrati u normalu", navodno je patio od teške insomnije decenijama nakon eksperimenta. Postavljanje rekorda za najduže vremena provedenog bez sna je ukinuto devedesetih godina, kako ljudi ne bi narušavali zdravlje. Stručnjaci smatraju da posledice ekstremne nesanice ne moraju nužno biti smrtonosne, ali da rizik uvek postoji.
Telesna temperatura
Kada dođe do bolesti, jedna od reakcija imunološkog sistema je povećanje telesne temperature. Ako se temperatura povisi na četrdeset tri stepena Celzijusa, dolazi do oštećenja mozga, a samo jedan stepen više dovodi do sigurne smrti, jer dolazi do raspada proteina u telu i "kuvanja" organa.
Visina
Čovek može izgubiti svest kada atmosferski pritisak padne ispod pedeset sedam odsto, to jest na nadmorskoj visini od oko 4.572 metara. Ipak, moguće je "trenirati" telo da podnese ovakve visine, kao što je kod planinara i penjača, koji postepeno privikavaju telo na ovakve uslove.
Bez vazduha
Većina ljudi može izdržati oko dva minuta bez kiseonika, tri minuta mogu dovesti do nesvestice, a četiri do trajnog oštećenja mozga. Preko četiri minuta bez vazduha može dovesti do smrti, osim ako se pluća ne "treniraju" kroz različite vežbe disanja i meditacije. Zbog toga postoje ronioci koji mogu izdržati čak sedamnaest minuta bez kiseonika.