Kako ukrasti remek delo iz muzeja je pitanje vredno milijarde dolara. Odgovor je dao Stefan Brajtvizer iz Francuske, kao jedan od najvećih kradljivaca umetničkih dela svih vremena. Do sada je ukrao preko 300 umetnina širom Evrope, a njihova vrednost se procenjuje na oko dve milijarde dolara. Nikada ih nije prodao, a sebe je smatrao oslobodiocem umetnosti, izvlačeći vrhunska umetnička dela iz pretpanih muzeja koje je upoređivao sa zatvorom, prenosi magazin "Tajm". Svoje tajne, odnodno savete, otkrio je prilikom intervjua koji je dao za pisanje knjige o njemu.
- Prvo, kaže Brajtvizer, zaboravite na filmove.
Ulazak kroz svetlarnike, dimne bombe i pucnjave su deo filma i prilika da odete u zatvor, te su zato i loše taktike za krađu umetničkih dela. Nasilje i uništavanje u muzeju samo minimiziraju šanse za uspeh, smatra on, i dodaje da se najbolje krade kada niko u to i ne sumnja.
- Nema razloga za obijanje vrata muzeja, niti da se ulazi kroz prozor.
Idealno bi bilo da dođete u muzej u vreme ručka, kada nema gužve, a obezbeđenje se smenjuje na pauzi za ručak. Ne bi se trebalo ni opterećivati oko parking mesta za auto, već ga parkirati bilo gde u blizini muzeja.
- Sledeći savet ovog profesionalca je da u pljačku nikada ne idete sami.
Potreban vam je pouzdan saučesnik koji će vam čuvati leđa. Brajtvizer je godinama u pljačku vodio svoju devojku Eni-Karin Klajnklaus. Uvek su se oblačili lepo, da bi se uklopili sa turistima. Brajtvizer kaže da je hladnije vreme zgodnije za krađu. Možete da nosite kaput, ispod kojeg možete da skarijete ukraden plen - važno je samo da kaput bude za broj veći.
- Jedini alat koji vam je potreban je švajcarski nož i njega bi trebalo staviti u džep kaputa.
- U muzej uvek ući na glavni ulaz a karte kupiti gotovinom.
Kada ste napokon ušli, obratite pažnju na glavne pravce kretanja posetilaca, kao i da li postoje nadzorne kamere. Proceniti da li stražari sede ili patroliraju. Na osnovu ovih informacija izabrati sporednu sobu koja je izolovana od dela u kojima ima turista, najbolje je naći galeriju sa jednim ulazom i bez sigurnosne kamere i/ili čuvara.
Što se umetničkog dela tiče, Brajtvizer misli da bi krađu trebalo započeti nekim manjim predmetom, poput skulpture, ne većim od cigle ili slike koja nije veća od kutije za picu. A najvažnije je, smatra ovaj profesionalni kradljivac, umetnina mora da vam privlači pažnju i da vam se dopada. Samo delo koje vam se sviđa će vas motivisati da se oko njega potrudite, smatra Brajtvizer.
Ostaviti partnera na ulazu u prostoriju i dogovoriti se o signalu upozorenja. Za Brejtvizera i njegovu devojku, signal je bio kratak kašalj. Ako su posetioci u prostoriji, sačekati da izađu, a zatim brzo preći na željeni predmet.
Kako ukrasti predmet iz vitrine, a kako sliku
Muzejske vitrine su napravljene od kaljenog stakla ili prozirnog akrila, koji su obično spojeni silikonskim lepkom duž ivica. Ključ je znati gde kratko secnuti silikon švajcarskim nožem, kako bi se paneli odvojili.
Ako se partner nakašlje, prestati sa sečenjem i vratiti panele u prvobitni položaj. Ukoliko uđe čuvar ili turista, potrebno je skloniti se i ponašati se kao posetilac koji razgleda radove. Sačekati da se prostor ponovo isprazni, pa se vratiti do vitrine i nastaviti.
Ponekad će se desiti da se akcija prekida i po nekoliko puta, a onda je važno ne delovati sumnjivo dugim boravkom u jednoj prostoriji. Optimalno vreme zadržavanja je svega 15 minuta, savetuje profesionalac. Ukoliko se ne uspe iz prvog puta, probati u nekom drugom delu muzeja ili drugi dan, pa čak i u drugom muzeju.
Kada napokon ostanete sami, pomerite silikonski deo koji ste isekli, izvucite rukom umetničko delo i stavite ga u kaput.
Kada se krade slika, najlakše je skinuti je sa zida, a najteže odvojiti od rama, smatra Brajtvizer. Zbog toga je učio zanat u jednoj od najpoznatijih zanatskih radnji za uramljivanje.
Poznavanje zanata, plus praksa, dovele su do toga da je napravio specifičnu rutinu kojom je savladavao ramove. Okrenuo bi sliku i stavio je licem nadole na vitrinu ili pod, a zatim bi švajcarskim nožem skidao eksere na poleđini dok se ram potpuno ne odvoji. A kada bi uspeo da odvoji sliku od rama, Brajtvizer je voleo da okvir sakrije iza zavese ili ispod nekog dela nameštaja u muzeju. Tada bi sliku pažljivo stavljao na leđa između košulje i kaputa.
Izlazak sa plenom
Savet ovog profesionalnog kradljivca je što pre napustiti muzej, jer će se krađa brzo otkriti. Požuriti do izlaza iz muzeja, ali ne trčati i ne paničiti, čak i ako se čuju policijske sirene koje se približavaju muzeju. Umesto toga polako doći do svog auta i napustiti deo grada u kome se nalazi muzej.
U kući delo staviti na mesto koje nije dostupno drugim ljudima, gostima ili familiji. Brajtvizer i njegova partnerka su krili zaplenjena dela u spavaćoj sobi koju su zaključavali.
Od 1995. godine, Brajtvizer i Klajnklausova su na svake dve nedelje išli u krađu i tako tokom sedam godina. Nakon što je otkriven, proveo je nekoliko godina u zatvoru.