Naučnici razvili sintetičke ljudske embrione
Profesorka Magdalena Žernicka-Gec, sa univerziteta Kembridž i kalifornijskog Institua za tehnologiju, govorila je o negovanju embriona do faze koja je nešto veća od 14 dana razvoja prirodnog embriona na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu u sredu.
Ove strukture nemaju srce koje kuca ili početak mozga, ali uključuju ćelije koje bi obično nastavile da formiraju placentu, žumančanu kesu i sam embrion.
"Možemo da stvorimo embrione 'reprogramirajući' matične ćelije", rekla je ona na simpozijumu, preneo je "Gardijan".
Zasad nema planova da se sintetički embrioni koriste klinički, jer bi bilo protivzakonito da se ubace u ljudsku matericu, a još nije jasno da li ove strukture imaju potencijal da nastave da se razvijaju dalje od početnog stadijuma.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za matične ćelije i razvojnu genetiku na Fransis Krik institutu u Londonu rekao je da "ako stvarno modelirate normalan ljudski embrionalni razvoj koristeći matične ćelije, možete dobiti užasno mnogo informacija o tome kako počinjemo razvoj, šta može poći naopako, a da ne morate da koristite rane embrione za istraživanje".
Prethodno, Žernicka-Gec i njen tim, kao i rivalska grupa na Vajcman institutu u Izraelu pokazali su da bi matične ćelije miševa mogle da se "samosastavljaju" u rane strukture nalik embrionima sa crevnim traktom, počecima mozga i srcem koji kuca.
Od tada, počela je trka da se ovaj rad prebaci na ljudski model, a nekoliko timova je uspelo da replicira najranije faze razvoja.
Ovakav razvoj naglašava koliko je brzo nauka u ovoj oblasti nadmašila zakon, a naučnici u Velikoj Britaniji i drugih zemalja već kreću sa izradom smernica za upravljanje radom na sintetičkim embrionima. "Ako je cela namera da ovi modeli liče na normalne embrione, onda ih sa stanovišta zakona treba tretirati kao da su iste", rekao je Lovel-Bedž. "Trenutno u zakonodavstvu nisu i ljudi su s pravom zabrinuti zbog ovoga."
