Potraga za srećom je oduvek bila sastavni deo ljudskog života a istinsko traženje sreće je tema kojom su se bavili mnogi naučnici i psiholozi, kako bi razumeli sve faktore koji doprinose čovekovom zadovoljstvu. Zanimljivo je da pojedine analize ukazuju da kupovina koju obavljamo ima direktan uticaj na radost koju osećamo.
"Važno je šta radite sa novcem," objasnio je za Si-En-Bi-Si Mejk it (CNBC Make It) Majk Norton, profesor sa Harvarda. "Kada pitate ljude koja je tajna za srećan život, svi kažu da je potrebno da imaju sopstvenu svrhu u svetu i da neguju bliske odnose sa drugima." U takvim slučajevima, novac može biti od pomoći. Ključ nije u sticanju materijalne imovine, već u ulaganju u iskustva, kupovanje za druge i "kupovanje" slobodnog vremena:
Iskustva, ne stvari
Kupovanje nove odeće, cipela, nakita i sličnih stvari, sigurno može biti zadovoljavajuće i zabavano, ali nikada nije pravo rešenje za postizanje dugoročne sreće. Pored toga, često se dešava da isuviše predmeta počne da predstavlja teret i postepeno "skupljaju prašinu", tako da radost koju takva kupovina donosi ubrzo nestane.
S druge strane, uspomene sa dobrog putovanja, odlaska na večeru ili koncert s prijateljima, će uvek biti s nama. "Ljudi najčešće prvo kupuju stvari kada imaju novca", kaže Norton. Umesto toga, on preporučuje da svoj novac potrošimo na iskustva sa drugima. Prvo, dragi ljudi uvek mogu biti izvor sreće. Zatim, često se radujemo dok iščekujemo događaj, tako da osećamo sreću čak i pre nego što se planovi ostvare.
Na kraju, celo iskustvo postaje dragocena uspomena. "Dakle, postoji sreća pre, tokom, i posle događaja, što znači da iskustvo i uspomene pobeđuju materijalno", smatra Majk.
"Kupovina" dodatnog vremena
U našem brzom svetu, vreme postaje vrsta "luksuzne robe". Osećaj žurbe i pritiska zbog brojnih rokova mogu dovesti do stresa, nesreće i generalno nižeg blagostanja. Nedavna istraživanja sugerišu da korišćenje novca za "kupovinu" vremena - to jest, angažovanjem čistačice ili plaćanjem usluge dostave kako bismo uštedeli vreme, može doprineti osećaju spokoja.
U nizu eksperimenata koje je sprovela profesorka Ešli Vilans na Harvardskoj poslovnoj školi, ljudi koji su trošili novac kako bi sebi "kupili" vreme prijavili su veći nivo sreće od onih koji su kupovali samo materijalna dobra. Isti efekat je primećen bez obzira na nivo prihoda.
"Kupovina" vremena u suštini znači prepuštanje zadataka (koji nam se ne sviđaju) drugim ljudima. Time dobijamo više vremena za aktivnosti u kojima uživamo i koje su nam značajne. To može uključivati provođenje vremena sa voljenima, bavljenje hobijima ili jednostavno opuštanje.
Prosocijalna kupovina
Bez obzira na prihode, većina ljudi ima tendenciju da troši skoro sva sredstva koja imaju na sebe, kaže Norton. Ali "kupovina za sebe ne čini mnogo za našu sreću", kaže on. Međutim, trošenje novca na druge može imati drugačije efekte. Norton je opisao jednu studiju sprovedenu u kafiću, u kojoj su ljudi kupili kafu za druge i opisali da su se osećali mnogo radosno zbog toga. S druge strane, oni koji su samo sebi kupili napitak, nisu osećali istu radost.
Dakle, "prosocijalna kupovina" može biti poklon za nekog drugog ili čak donacija u dobrotvorne svrhe. Cena nije toliko bitna, već je važno iskreno želeti drugome ulepšamo dan.
Psiholozi i ekonomisti su u više navrata otkrivali snažnu vezu između prosocijalne potrošnje i sreće. Pozitivan rezultat darivanja drugima se održao na različitim nivoima prihoda i u raznim kulturama. Pored toga, određene analize su pokazale da prosocijalna potrošnja aktivira mezolimbički put, koji utiče na sistem nagrađivanja u mozgu (dopamin), što dovodi do osećanja radosti.
Davanje drugima je duboko ukorenjeno u naše društveno tkivo i promoviše osećanja društvene povezanosti, ljubaznosti i zahvalnosti. Dakle, kupovina kafe za prijatelja ili donacija u dobrotvorne svrhe do koje nam je zaista stalo, može povećati ne samo tuđu, već i našu sreću.