"Magija pirotskog ćilima": Tradicija koja opstaje

U Silosima u Beogradu se održava velika izložba pod nazivom "Magija pirotskih ćilima", u produkciji pokreta Gaia. Posetioci mogu videti preko šezdeset ćilima velikog formata iz kolekcije porodice Nikolić, zajedno sa manjim prostrikama, šustiklama i komadima nameštaja.

Osim što će posetioci imati priliku da pogledaju tradicionalni ručni rad, u sklopu izložbe će se održavati nekoliko radionica tkanja, bazar, dečje radionice i još brojni propratni programi. 

Vlasnik kolekcije Miomir Nikolić, koji je pokrenuo inicijativu održavanja izložbe, je okupljenima na otvaranju izrazio zadovoljstvo, jer je njegova porodična kolekcija stavljena u službu promocije pirotskog ćilima. Dodao je da oseća sreću i da je privilegovan što poseduje tako magične komade, da ima odgovornost da se sačuvaju kroz generacije, kao i da se ovakvim događajima širi veština tkanja, koja predstavlja naš nacionalni simbol.

Pirotski ćilim se oduvek pravio za porodični dom i povezivao je zajednicu, poput nežno utkanih niti, objasnila je osnivačica Gaia pokreta i producentkinja izložbe, Anastasija Ćetković, na otvaranju. Dodala je da se nada da će ovom izložbom povezati posetioce i preneti glas o izuzetnim delima srpske narodne umetnosti. Koautori izložbe, prosefori Fakulteta primenjenih umetnosti dr um. Zlatko Cvetković i dr um. Leonora Vekić su bili zaduženi za dizajniranje postavke.

"Pošto se radi o industrijskom objektu, koji je do skoro bio ruiniran, sada ga vraćamo u upotrebu kao umetnički prostor, trudili smo se da napravimo konekciju između tradicije i istorijskog nasleđa koja je zatečeno u Silosima," za RT Balkan objašnjava koautor izložbe dr um. Zlatko Cvetković.

"Postavka je rađena po ornamentima, gde je to moglo da se ispoštuje - ali na nekim mestima smo pomešali ćilime, da bi se ponegde uklapali koloristički ili da bi bolje izgledali jedan pored drugog," objašnjava Cvetković. "Želeli smo da i sama postavka bude industrijska, ali i da se ćilimi prepoznaju u punom svetlu."

Izložba predstavlja kombinaciju tradicionalnih komada i pojedinih savremenih medija. "Pored izloženih radova, postoji i jedna tkalja koja tka ćilim na vertikalnom razboju, a postavljeni su i edukativni panoi o istorijatu i značenju određenih simbola, dokumentarni film koji je radila Maja Uzelac, kao deo u kome se vrti video-rad Milice Živanović."

"Cela kolekcija datira otprilike dvesta godina unazad. Za najveće ćilime (3,5 metara h 5,5 metara) bilo potrebno i do godinu dana rada. Ćilim se uvek radi od vune, od autohtone vrste ovce i boji se prirodnim bojama, a klima čitavog područja na kome je vuna obrađena doprinosi izgledu ćilima, koliko su očuvani i koliko im je zadržan kolorit."

Dodaje da je plava boja je bila retka i veoma vredna, jer se nije dobijala od biljaka, već od jedne vrste minerala. Plavi ćilimi su se uglavnom pravili za vlastelu, trgovce, specijalne prilike. S druge strane, crvena boja se može pronaći na skoro svakom ćilimu i predstavljala je život, radost, a u hrišćanstvu je simbol Vaskrsenja.

Info-panoi koji se nalaze pored radova su prilagođeni svim uzrastima i informacije su edukativne, zabavne i kratke, kako bi se ovo nematerijalno kulturno nasleđe "približilo" svim uzrastima. "Mislim da je to izložba koja zaista treba da se vidi," zaključio je dr um. Zlatko Cvetković.

Pirotski ćilim je nazvan svetskim fenomenom još 1886. godine, u Beču, jer je imao isto lice i naličje, što ga je činilo jedinstvenim ćilimom na svetu. Bio je glavna dekoracija na venčanju kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević 1922. godine i redovno se pojavljivao na svetskim izložbama kao simbol Srbije sve do 1940. godine. Brojni državnici i slavne ličnosti (među njima i britanska kraljica Elizabeta) dobijali su pirotske ćilime na poklon. Pirotsko ćilimarstvo je pre jedanaest godina upisano u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije pod zaštitom UNESKA.

Izložba "Magija pirotskog ćilima" je otvorena do 2. jula.