Pronađeni ostaci obezglavljenih reptila starih 240 miliona godina: Krupni predatori im "došli glave"

Naučno istraživanje objavljeno u magazinu Karent Bajolodži dokazalo je da su paleontolozi pronašli dokaze da su predatori svoje žrtve, tanistrofeje, obezglavljivali svesno, budući da su njihovi dugi vratovi najosetljiviji deo tela. Prethodno pronađena dva fosila na kojima je rađeno istraživanje potiču iz perioda trijasa, pre oko 240 miliona godina, a na oba primerka uočeni su jasni tragovi ugriza po vratu.

Krupni reptili tenistrofejama "došli glave"

U epohi dinosaurusa (pre oko 230 do 250 miliona godina unazad), u okeanima su živeli reptili sa izrazito dugim vratovima koji su pripadali vrsti tanistrofeja, a njihovi vratovi bili su i dva puta duži od ostatka tela. Ovo nije bilo slučajno - zahvaljujući svojim vratovima tanistrofeje su mogle da lakše pronađu hranu, pa čak se i odbrane od sitnih predatora, ali oni krupni su im ipak "došli glave", i to u pravom smislu te reči.

"Dugo se znalo da su dva primerka tenistrofeja koje smo proučavali pronađeni u očuvanom stanju, a iako se ponekad spekulisalo da su im vratove odgrizli predatori, to nikada nije zvanično potvrđeno", naveo je Stefan Spajkman, istraživač evolucije gmizavaca u Državnom prirodnjačkom muzeju u Štutgartu. "Mi smo pronašli jasne tragove ugriza na oba uzorka koji odgovaraju zubima predatora, a nakon analize možemo potvrditi da su ovo prvi jasni primeri obezglavljivanja okeanskih reptila u istoriji".

Dug vrat tenistrofejama je bio "ahilova peta"

Spajkman je objasnio i da je razlog zbog koga su predatori napadali tenistrofeje upravo po vratu taj što je to najranjiviji deo njihovih tela, a ugrizi koji su pronađeni pokazuju da su predatori ciljano "pikirali" deo koji je najbliži torzu jer je daleko od glave.

"Ovo izgleda kao osmišljena strategija koja je služila samo kako bi se onesposobile tenistrofeje", dodaje Spajkman, i pojašnjava kako grabljivice delove vratova i glava zapravo nisu jele, već se odmah po napadu "bacale" na ukusniji zalogaj svog plena.

Česte borbe za prevlast u dubinama okeana među drevnim reptilima naterale su ranjive tenistrofeje da se povuku ka obali, gde ih predatori ne bi mogli povrediti, a kako pojedini naučnici smatraju, upravo ova okeanska migracija dovela je do toga da se kroz evoluciju na kopnu nastane i druge vrste reptila, preteče današnjih guštera.