Misterija najčuvenijeg broda na svetu: Fascinantne činjenice o Titaniku

Najpopularniji brod na svetu fascinira čovečanstvo čak više od sto godina nakon što je potonuo. Od brojnih misterija, do priča preživelih i izgleda života na brodu, skoro svaki detalj priče o Titaniku je predstavljao inspiraciju za mnoge pisce, režisere i ljubitelje ovog istorijskog broda.

Sledećih nekoliko stavki opisuju jedinstvene priče preživelih, malo poznate činjenice o izgledu broda i cene smeštaja:

Prvi film o nesreći je prikazan samo mesec dana kasnije

Postoje brojne poznate knjige i filmovi o Titaniku i mnogi projekti su napravljeni decenijama kasnije. Međutim, prvi film ikada snimljen o nesreći, "Spašena sa Titanika", prikazan je 14. maja 1912. godine, tačno mesec dana nakon tragične večeri. Snimanje je bilo gotovo za nedelju dana.

Nemi film pratio je iskustvo glumice Doroti Gibson, koja je bila jedna od preživelih putnika. Prema "Los Anđeles Tajmsu (Los Angeles Times)", za film je čak nosila odeću koju je imala na sebi kada je brod počeo da tone: belu večernju haljinu, dugačak džemper, rukavice i crne cipele na štiklu. Zanimljivo je da se njen ljubavnik u filmu zvao Džek, isto kao i ljubavnik junakinje Rouz iz filma Džejmsa Kamerona.

Pojedini kritičari su hvalili njenu glumu, ali neki su je optuživali da je koristila tragediju u cilju promovicanja i unapređivanje svoje karijere. Prema mnogim izvorima, Doroti je nekoliko puta plakala tokom snimanja, jer se osećala kao da je proživljavala ceo događaj ispočetka. Nažalost, nije moguće pronaći ostatke ovog filma, jer su navodno nestali kada se studio u kojem je snimljen zapalio dve godine kasnije.

Jedan od dimnjaka je bio samo ukras

Od ukupno četiri dimnjaka, koji su važan element prepoznatljive siluete najpopularnijeg broda na svetu, jedan je bio naknadno dodat. Dizajneri su smatrali da će na taj način postići bolju simetriju i da će brod izgledati lepše. Četvrti cilindar se na kraju koristio kao aspirator za kuhinju.

U poznatom filmu iz 1997. godine, u režiji Džejmsa Kamerona, može se videti da dim izlazi iz sva četiri dimnjaka, ali čak ni poznati režiser tada nije bio svestan da je jedan služio samo kao "dekoracija".

Alkohol kao spasilac

Glavni pekar na brodu, Čarls Džugin, preživeo je tragični događaj na jedan nekonvencionalan način - spasio ga je alkohol. Navodno, kada je brod počeo da tone, Džugin je u sred velike panike počeo da pije sav viski koji je mogao pronaći na brodu, kako bi zagrejao telo pre nego što je ušao u ledenu vodu.  

Kada je dovoljno popio, počeo je pomaže u spasavanju drugih, bacao je stolice u vodu, kako bi ljudi mogli plutati na njima. Mnogi danas smatrjau da mu je alkohol pomogao zato što ga je smirio i nije doživeo veliki šok, koji bi uticao na njegovo telo i postupke. Proveo je nekoliko sati u vodi i zahvaljujući viskiju ali i kontrolisanju straha i emocija, uspeo je da preživi.

Skoro devedeset hiljada dolara za poslednji jelovnik

Prema magazinu "Tajm (Time)", poslednji objavljen meni za ručak, pre nego što je brod potonuo, bio je prodat na aukciji za osamdeset osam hiljada dolara, što višestruko premašilo očekivanu cifru od osamnaest hiljada dolara.

Prema Si-En-En, njujorški biznismen, Abraham Linkoln Salomon, poneo je meni za sobom dok je bežao na brod za spašavanje. Zajedno sa drugim bogatim ljudima na tom malom brodu, koji je bio nazvan "Brod Novca", navodno je podmitio posadu, kako bi se odmah udaljili od Titanika, iako je navodno bilo mesta za još ljudi.

Još jedan od putnika "Broda Novca", Isak Džerald Frauental, poptisao se na poleđinu menija, na kome su bila ispisana jela kao što su dimljene sardine, jagnjetina, krompiri, volovski jezik...

Takođe, poznato je da je Titanik imao malu štampariju na jednom od spratova, u kome su se štampale dnevne novine, koje su objavljivale rezultate konjskih trka, stanje na berzi, tračeve iz visokog društva. Nažalost, primerci nisu bili spašeni kao jelovnik.

Skupoceno krstarenje

Izgradnja Titanika je koštala oko sedam i po miliona dolara, što je kao danas oko dvesta trideset miliona dolara. Zbog toga je kupovanje karte za krstarenje bila prava investicija.

Karta za prvu klasu koštala je oko dve hiljade dolara tada, što je danas preko šezdeset hiljada dolara. Luksuzne kabine nisu bile velike, ali su se sastojale od dve spavaće sobe, dnevne sobe, dva ormara i jednog kupatila. S druge strane, putnici treće klase (skoro sedamsto njih) su morali deliti samo dve tuš kabine!

Titanik je imao i posebnu teretanu, bazene, turska kupatila, isključivo namenjena muškarcima, kao i luksuznu sobu za čitanje, koja je bila namenjena ženama.