Bivši FBI agent otkriva znakove koji mogu raskrinkati neiskrene ljude

Penzionisani FBI agent i bivši direktor Programa analize ponašanja u kontraobaveštajnom radu, Robin Drik, podelio je kako je moguće "pročitati" druge ljude posmatranjem njihovih reči i ponašanja. Dvadeset jednu godinu je analizirao prevarante i izdvaja nekoliko osnovnih znakova upozorenja, na koje bi trebalo obratiti pažnju kada odlučujemo da li nekome da verujemo:

1. Koriste reči poput "uvek" i "nikad"

Navedene reči treba da služe kao moćna potpora koja će da podrži tačku gledišta, ali uglavnom su retko istinite i mogu lako da podstaknu poricanje, protivljenje i konflikt. Na primer, kada nam neko kaže: "Nikad mi ne daješ komplimente", u stvari nas samo navode da kažemo: "To je smešno! Sećam se da sam ti davao/la komplimente!"

Čak i kada znate da neko samo preteruje i preuveličava situaciju, može biti teško primetiti da li oni koji koriste ovakve reči zaista veruju u sopstvene tvrdnje. Zbog toga je važno osporiti takve izjave, da ne bi postale "nova istina".

Ljudi od poverenja češće imaju tendenciju da koriste reči koje ublažavaju određene konstatacije, kao što su "obično, često, verovatno, praktično, ponekad, generalno..."

2. Umanjuju svoja dostignuća kako bi se hvalisali

Možda zvuči paradoksalno, ali hvalisanje je veština koja se može usavršiti, tako da umanjivanjem sopstvenih uspeha pojedinac zapravo može "uzdići" sebe i svoj imidž. Neki pažljivo čekaju pravi trenutak u razgovoru, kako bi "opušteno" ubacili svojih nekoliko sekundi samopromocije, koja je uglavnom povezana sa temom koja se u tom trenutku diskutuje.

Jedan od najčešćih primera je otkrivanje njihovog odnosa sa "velikim, bitnim ljudima" na veoma ležeran način. Na primer, ako se u društvu razgovara o umetnosti, obavezno će "onako, usput" spomenuti njihov jučerašnji sastanak sa poznatim dizajnerom.

Naravno, u redu je biti ponosan na sopstvene uspehe i deliti ih, ali projektovanje laže skromnosti može biti taktika ljudi koji samo žele da drugima daju do znanja da su "iznad njih, ali nisu nadmeni".

3. Ogovaraju druge ljude kako bi se zbližili s nama

Neiskreni, ali i duboko nesigurni ljudi, uvek smatraju da su bolji od drugih. Zbog toga, jedan od njihovih omiljenih načina povezivanja sa prijateljima je omaložavanje i ogovaranje ljudi koji se ne uklapaju u njihove "standarde". U pokušaju zbližavanja sa nama, daće nam prilike da im se pridružimo u tračarenju o ljudima sa kojima nismo u dobrim odnosima, samo radi zabave i potvrđivanja sopstvenog statusa. Tada je najbolje zapitati se: Da li i mene ogovaraju na ovaj način?

4. Vole da se svađaju

Kojim postupcima nam drugi nesvesno otkrivaju svoj "pravi" karakter

U ovom primeru nije reč o "zdravim debatama", koje su često preporučljive za poboljšanje međuljudskog odnosa, već o strastvenim i intenzivnim razgovorima koji često mogu prerasti u sukob. Neiskreni i nesigurni ljudi će, umesto mirnog razgovora, napadati drugog, isticati njegove slabosti kako bi ga povredili, koristiti sarkazam, menjati teme kada ne "pobeđuju" ...

5. Previše se brane i ne primaju kritike

Kada čuju određene kritike na svoj račun, pretvaraju se kao da su to preuveličane budalaštine ili ih čak potpuno ignorišu, bez obzira od koga dolaze. Sigurno je da primerene reakcije na kritike često zavise od konteksta i situacije, ali ljudi koji na čak i najmanji, dobronamerni komentar reaguju burno i ljutito često samo prikrivaju svoje "pravo lice" i nesigurnosti.

7. Nikada ne priznaju svoje greške

Ljudi kojima ne bi trebalo slepo verovati najčešće smatraju da nikada ne prave propuste, da su njihovi postupci i mišljenja uvek ispravni i od njih nikada ne bi trebalo očekivati izvinjenje, jer bi to značilo prihvatanje poraza.

Čak i kada se u retkom slučaju "izvine", često nastave sa optužbama i konfliktom: "Izvini, ali ti si...", kako bi što pre preneli krivicu na nekog drugog. Takvi postupci i stil komunikacije pokazuju da je pojedinac emocionalno nezreo, kao i da ne ume da prihvati odgovornost za svoje postupke.

8. Govor tela otkriva više nego reči

Neiskreni ljudi se često oslanjaju na razgovor kao vid manipulacije i obmanjivanja drugih. Međutim, lako je zaboraviti da i neverbalna komunikacija, kroz govor tela može otkriti mnogo toga. Sledećih nekoliko primera mogu biti dokaz da je osobi neprijatno dok razgovara sa nama, jer znaju da nam govore neistinu ili da nam nisu pravi prijatelj:

• Krajevi usana ne idu na gore, kao kod iskrenog osmeha već su samo blago povučeni unazad. Kada osmeh ne "aktivira" celo lice, onda je verovatno lažan.
• Glava im  je blago nagnuta unazad i posmatraju nas "ispod nosa".
• Ljudi koji govore istinu često imaju širom otvorene oči. Oni koji lažu i pretvaraju se deluju opuštenije, sa blago spuštenim kapcima i često gledaju direktno u sagovornika.