Ruski naučnici izumeli "pametni flaster" za borbu sa dijabetesom

Sjajne vesti za dijabetičare stižu iz Državnog elektrotehničkog univerziteta u Sankt Peterburgu, gde je grupa naučnika izumela "pametni flaster" za praćenje stanja pacijenata. Istraživanje je podržano od strane Ruskog naučnog fonda, preneo je RT. Po čemu je ovo otkriće posebno i na koji način funkcioniše doziranje terapije?

"Pametni flaster" je budućnost lečenja dijabetesa

Uređaj koji su razradili ruski naučnici sastoji se od "rezervoara" u kome se skladišti terapijsko sredstvo i mikropumpe, koja omogućava nesmetano ubrizgavanje terapije (primera radi, insulina) u organizam pacijenta putem mikroiglica koje su u kontaktu sa kožom, a svi elementi revolucionarnog otkrića nalaze se na fleksibilnoj osnovi od polimera koja se fiksira na kožu ili specijalno dizajniranu narukvicu i koja je osmišljena tako da se prilikom svakodnevnih aktivnosti ni ne oseća.

Kako su naveli naučnici koji su radili na ovom projektu, zavisno od potreba pacijenata, uređaj može imati i posebne senzore koji će pratiti opšte stanje organizma i "alarmirati" kada ključni parametri premaše granične vrednosti.

Uređaj čuva prirodnu barijeru kože

Uporedo sa kreiranjem "pametnog flastera", naučnici su izumeli i posebnu mašinu za izradu mikroiglica od posebne vrste plastike, koje podsećaju na one koje se koriste u kozmetičkim procedurama poput mezoterapije, pri čemu su vodili računa o tome da one budu još kraće, kako ne bi izazivale diskomfort kod pacijenata. Docent katedre mikro i nanoelektronike na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, Ivan Hmeljnicki, veoma je optimističan kada je u pitanju nova tehnologija:

"Zahvaljujući kompaktnosti ovaj sistem je komforniji za konstantno nošenje i ne oštećuje barijeru kože. U perspektivi bi ovakav sistem mogao da se koristi i za masovno lečenje dijabetesa."

Dijabetes - podmukla bolest koja agresivno napada

Dijabetes je hronično oboljenje izazvano nesposobnošću organizma da na ćelijskom nivou pravilno usvaja glukozu uz pomoć specijalnog hormona - insulina, a sa vremenom dovodi do ozbiljnih oštećenja krvnih sudova, nervnog sistema i drugih pratećih oboljenja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj obolelih u 2021. godini premašio je 529 miliona širom sveta, a nimalo optimistične prognoze ukazuju na to da će do 2050. godine preko 1,3 milijarde ljudi patiti od dijabetesa.

"Dijabetes ostaje jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje i očekuje se da će agresivno rasti u naredne tri decenije u svakoj zemlji, starosnoj kategoriji i polu, što predstavlja ozbiljan izazov za zdravstveni sistem širom sveta", rekla je dr Šivani Agarval sa Medicinskog fakulteta Albert. Ajnštajn u Njujorku.