"Ako može samo malo levo": Prirodni fenomen "stidljivog" drveća
Neretno se u prirodi susrećemo sa čudesnim fenomenima koji nas ostavljaju bez daha: jedan od takvih fenomena je i "stidljivo" drveće, tajanstvena pojava koja se javlja kod određenih predstavnika biljnog sveta. Iako bismo očekivali da se grane prepliću i dodiruju jedna drugu, pojedine vrste drveća, nasuprot svim očekivanjima, održavaju određeno međusobno odstojanje, kao da se trude da ne naruše mir svog "prvog komšije" i ne pređu granicu pristojnosti. Ovaj fascinantan fenomen već vekovima intrigira naučnike i zaljubljenike u prirodu, a spektakularni snimci iz vazduha na komjima se jasno vidi složen geometrijski uzorak ostavljaju bez daha apsolutno svakoga.
"Da komšiji NE crkne krava"
Iako još uvek nije u potpunosti razjašnjeno zbog čega dolazi do ovog fenomena, naučnici pretpostavljaju nekoliko mogućih razloga. Jedno od objašnjenja jeste da je drveće "dovoljno pametno" da razume da previše guste krošnje mogu biti dom za brojne štetne insekte i bolesti, i da se ovakvim distanciranjem trudi da sačuva svoje, ali i zdravlje svog "komšije", tako što će onemogućiti štetočinama da prelaze sa jednu na drugu krošnju, sa jednog na drugo strablo.
Druga teorija ukazuje na to da fenomen "stidljivog" drveća može biti mehanizam za optimizaciju resursa - drugim rečima, održavanje dovoljnog odstojanja između krošnji pomaže svakom drvetu da dobije dovoljno svetlosti, vode i hranljivih materija koji su potrebni za pravilan rast i razvoj. Mesto pod suncem za svako drvo u šumskom ekosistemu! Takođe, ove praznine služe i kao prirodni koridori za kretanje životinja, omogućujući im lakši pristup hrani, vodi i staništima drugih vrsta.
Mlađe drveće "stidljivije" od starijih i iskusnijih jedinki
Zaintrigirani ovim fenomenom, naučnici širom sveta sproveli su brojna istraživanja kako bi razumeli mehanizme koji stoje iza "distanciranja" drveća, a u pojedinim studijama korišćeno je trodimenzionalno skeniranje drveća kako bi precizno mapirali raspored krošnji i odstojanje između njih. Jedno od značajnijih istraživanja sprovedeno je u tropskim šumama Malezije, gde su naučni timovi došli do saznanja je ova pojava najizraženija kod mladih stabala, dok se kod starijih jedinki uočava češće preplitanje.
Naučnici se, naravno, nisu ograničili na istraživanja prašuma, već su ovu pojavu pokušali da odgonetnu i kroz posmatranje drveća u snežnim predelima, a utvrđeno je i da ovakvo "distanciranje" dosta pomaže tokom zime. Naime, sigurno ste primetili da se tokom zimskog perioda grane pod težinom snega pognu, pa čak i puknu - dovoljno udaljeni jedno od drugog, oni imaju mogućnost da se zaštite od snega, budući da prostor između krošnji pospešuje strujanje vetra, ali i sprečava zadržavanje snežnog pokrivača.
Interesantno je napomenuti i da su naučnici tokom svojih istraživanja došli do zanimljivog zaključka da fenomen "stidljivog" drveća nije prisutan kod svih vrsta drveća, već samo kod pojedinih. Tako, na primer, u "stidljivo" drveće spadaju eukaliptus, breza, bor, bukva i poneka vrsta hrasta.
