Arheolozi veruju da je zid na kome je naslikana freska bio deo hodnika doma, koji je imao zasebnu pekaru. Na naslikanoj, srebrnoj tacni se vidi okrugla fokača, a pored nje se može razaznati voće, kao što su nar i urma. Žućkasto voće isprva podseća na ananas, ali stručnjaci smatraju da je verovatno u pitanju neko drugo voće, jer je prvo "upoznavanje" Evropljanina sa ananasom bilo krajem petnaestog veka, kada je Kristofer Kolumbo bio u Gvadalupi. Pretpostavlja se da su žute voćke zapravo planike.
Analiziranjem freske je zaključeno da je fokača namazana "moretumom", sirnim namazom punim biljnih začina, koji je bio popularan u Starom Rimu. Pored hleba se nalazi pehar sa vinom i ostatak poslužavnika krasi voće, što predstavlja jednu tipičnu scenu mrtve prirode. Stručnjaci veruju da je inspirisana tradicionalnim grčkim običajem posluživanja gostiju a slični motivi su se nalazili i u drugim domovima, ali nikada nije bio naslikan okrugli hleb.
Direktor arheološkog parka u Pompeji, Gabrijel Zuktrigel, izjavio je da je freska pravi kontrast između "skromnog i jednostanvnog obroka" i "lukusuza srebnog poslužavnika i lepote umetničkog prikaza", prenosi "Gardijan".
Vlasnik jedne od najstarijih picerija u Napulju, Đino Sorbiljo, uveren je da je na fresci sigurno predstavljena pica. "Već smo znali da su u Pompeji postojale razne verzije tankih hlebova, koji su se pravili od zrna, vode, soli i možda piva, pa su na njih verovatno stavljali povrće ili ribu... to je drevna vrsta pice." Dodao je da postoji mogućnost da je voće bilo deo glavnog jela.
Iskopavanje predela u kome je pronaćena "pica" je počelo u februaru ove godine. Prošlog meseca su pronađene freske na kojima su predstavljeni drevni bogovi, kao i skeletni ostaci dve žene, dva muškarca i deteta. Blizu njih su pronađene perle sa ogrlice i šest novčića. Italijanski ministar kulture Đenaro Sanđulijano je za javnost izjavio da Pompeja "nikada ne prestaje da nas iznenađuje", kao i da je "kovčeg s blagom koji uvek otkriva nove dragocenosti".
Erupcija vulkana Vezuva 79. godine je ubila oko dve hiljade ljudi i uništila gradove Pompeju, Herkulaneum i Stabiju. Prva iskopavanja su počela 1748. godine.