Kako roditelj može zaboraviti dete u autu? Istraživanja pokazuju da se može desiti svakome

Skoro svakog leta šokantne vesti o deci zaboravljenoj u vrućim automobilima privlače pažnju javnosti, naglašavajući opasnost roditeljske rasejanosti i ukazujući na tragične posledice koje ona može imati po mlade živote.

Zaboravljanje deteta nije problem nemara, već problem pamćenja, kaže doktor Dejvid Dajmond, profesor psihologije na Univerzitetu Južne Floride u Tampi.

"Najčešći komentar je da samo loši ili nemarni roditelji zaboravljaju decu u kolima. Ali, nije tako, već je u pitanju sticaj okolnosti. Tragedija se može dogoditi svakome", smatra Dajmond.

Vodeći stručnjak za kognitivnu neuronauku koji je proučavao ulogu pamćenja u takvim tragedijama otkrio je da stresovi sa kojima se roditelji suočavaju u svakodnevnom životu mogu učiniti ove propuste u pamćenju verovatnijim. Zapravo, tokom leta mnoge porodice menjaju svoje dnevne rutine zbog odmora ili drugih razloga, a taj poremećen ritam je uobičajen faktor koji dovodi do ovih tragičnih incidenata, pokazalo je istraživanje koje je sproveo psiholog Dajmond, prenosi stranica Konzjumer riport.

Do sada su zabeleženi smrtni slučajevi od beba starih 5 dana do četrnaestogodišnjaka. Informacija o toplotnom udaru kompanije "Kids end kars"(KidsAndCars) naglašava da staratelji kojima se desilo da zaborave dete u kolima, potiču iz različitih društvenih slojeva (nastavnici, stomatolozi, socijalni radnici, policajci, medicinske sestre, sveštenici, vojna lica, pa čak i raketni naučnik). Pobrojana zanimanja samo potvrđuju činjenicu da se ovi tragični slučajevi mogu desiti svakome, bez obzira na obrazovanje ili socioekonomski status.

I to nije samo letnji problem, jer čak i u danima sa blagim temperaturama, toplota u zatvorenom vozilu može da dostigne opasne nivoe u roku od samo sat vremena, koja tako može postati opasna za malu decu ili kućne ljubimce koji su ostali unutra, pokazala su testiranja. 

Kako mozak funkcioniše

Dajmond kaže da problem uključuje dva dela radne memorije koje ima svaka osoba: prospektivni i semantički. Prospektivno pamćenje nam pomaže da se setimo da nešto uradimo u budućnosti, dok semantičko omogućava vozačima da putuju od posla do kuće kao da su na "autopilotu", odnosno da se ne sećaju jasnih detalja o tome kako su tamo stigli.

Prospektivna i semantička sećanja zajedno rade kako bi nam pomogla da izvršimo promene u našim rutinama, a ove promene bi mogle da obuhvataju stvari kao što su "ostavi bebu u dnevnom boravku" ili "svrati po namirnice na putu ka kući". Kada se radna memorija pokvari, na primer kada smo ometeni ili pod stresom, može doći do katastrofalnih posledica, kaže Dajmond. On je naveo primere situacija poput momenta kada hirurg ostavlja alat ili konac u pacijentu, pilot  ne postavlja zakrilce za sletanje i staratelji koji zaboravljaju da je beba u kolima.

Navika i poremećena dnevna rutina poremete i naše pamćenje

"Moždani sistem navika je velika pogodnost koja nam omogućava da pređemo na režim "autopilota". Lepota toga je u tome što ne moramo da pamtimo svaki korak, ali problem je što to zapravo vodi naše ponašanje. Kada usmerava naše ponašanje, potiskuje drugi deo mozga koji bi trebalo da nas podseća na dodatne informacije. Moramo prihvatiti činjenicu da naš mozak obavlja više zadataka. A pri tom "multitaskingu", svest o detetu može biti izgubljena. Moramo prihvatiti da je ljudsko pamćenje manjkavo. To uključuje kada brižni roditelji, puni ljibavi, ipak izgube svest o svojoj deci kada su u automobilu", navodi Dajmond.

Dajmond je proučavao mnoge slučajeve toplotnog udara i ukazuje na uobičajene faktore: stres, nedostatak sna i promene u rutini. Mnogo puta, kada je dete umrlo u kolima, došlo je do promene u dnevnoj rutini, kaže Dajmond. Na primer, roditelj koji inače ne bi bio odgovoran za odlazak u obdanište možda je tog dana dobio taj zadatak. Pošto naš mozak prepoznaje obrazac za taj dan, ovaj roditelj bi se vozio na posao kao i obično, iako je beba bila sa njim u vožnji. I osim ako nije postojao vidljiv znak - torba za pelene ili da čuje bebu, roditeljski mozak bi nastavio da radi na "autopilotu" i čak bi mogao da stvori lažno pamćenje da je dete bezbedno u obdaništu, otkrio je Dajmond.

Sukobi između semantičke i prospektivne memorije su normalni, tvrdi Dajmond. Njegovo istraživanje je pokazalo da se dešavaju svima i roditeljima i starateljima i to skoro svakodnevno. Dodatno, stres, ometanje i nedostatak sna sa kojima se roditelji često suočavaju mogu doprineti tragičnim situacijama.

Šta možete da uradite da sprečite tragediju 

Prvi korak ka sprečavanju ovih tragedija u vrelim kolima je da roditelji i staratelji shvate da je ljudsko pamćenje neispravno i da se ovi propusti u pamćenju mogu dogoditi svakome. Ključ za izbegavanje takvih incidenata je da ljudi koriste strategije koje imaju za cilj prevazilaženje propusta u pamćenju. "Strategije moraju biti na specifičan način povezane sa detetom. Kada je dete u autu, uradite nešto jedinstveno", smatra Dejvid Dajmond.

Evo nekoliko strategija stručnog tima, koji se bavi testiranjem autosedišta: 

• Napravite mere zaštite

Zamolite partnera da vas pozove i proveri sa vama gde je dete, ili vaspitača da vas potove ako dete nije došlo na vreme u vrtić. Ukoliko je dete sa partnerom/dadiljom, naparavite podsetnik u telefonu da vas opomene da proverite da li su dete ostavili gde je trebalo.

• Uvek držite vozilo zaključano i ključeve van dohvata malih ruku.

• Kreirajte vizuelne podsetnike

Stavite detetovu torbu za pelene, jaknu ili kapu na suvozačevo sedište.

• Naterajte sebe, odnosno napravite razlog da morate da odete do zadnjeg sedišta. 

Tu svaki dan namerno ostavljajte ranac, kutiju za ručak, laptop ili bilo šta što vam je svakodnevno potrebno.

• Nikada ne ostavljajte dete bez nadzora u vozilu na bilo koji vremenski period, bez obzira na spoljašnju temperaturu. 

Vozila se mogu brzo zagrejati do potencijalno fatalnog nivoa čak i u danima sa blagim temperaturama.

"Obrazovanje je veoma važno, ali obrazovanje samo po sebi neće sprečiti ove tragedije. Biće potrebno obrazovanje zajedno sa tehnologijom da bi se pomoglo našem nesavršenom mozgu", kažu stručnjaci iz "Kids And Cars" koji se bave bezbednošću dece u automobilima. 

Takođe, može se uložiti u vozilo ili auto sedište sa integrisanom tehnologijom podsetnika. Jedino što zabrinjava, kažu stručnjaci, je što većina roditelja smatra da se to njima neće desiti, pa će možda izabrati da isključe neku od funkcija koja bi im skrenula pažnju na eventualne probleme.