Agencija Ujedinjenih nacija za decu analizirala je podatke iz 41 zemlje sa visokim prihodima, rangirajući zemlje prema tome koliko su deca srećna, odnosno koliko su mentalno smirena, fizički zdrava i da li imaju adekvatno razvijene akademske i društvene veštine. Utvrđeno je da je Holandija najviše rangirana na tabeli, a slede je Danska i Norveška. Sa druge strane, Čile, Bugarska i SAD su se našli na dnu tabele.
Zapravo, Holandija nije samo na vrhu sveukupne tabele, već je imala rezultate iznad proseka u nekoliko oblasti, uključujući zaradu, obrazovanje, stambeni i zdravstveni status stanovnika.
Važno je razumeti uticaj socio-ekonomskih faktora na sreću dece, smatra Anita Klir, autor knjiga o dečijem razvoju. Klir objašnjava da ako dete ima zadovoljene određene potrebe, što je verovatnije u bogatoj zemlji, veće su šanse da bude srećno u životu. Ova autorka smatra da asertivan stil roditeljstva koji postavlja jasne granice, a sa puno ljubavi i topline, uvek ima pozitivne ishode u vaspitanju dece.
Takođe, Klir smatra da je osećaj stida štetan za decu, a da Holanđani imaju reputaciju da su otvoreni za razgovor o temama o kojima se ne razgovara sa decom u drugim zemljama, pre svega jer bi bile smatrane neprijatnim.
Istraživanje koje je objavio UNICEF, takođe pokazuje da 81 posto tinejdžera u Holandiji, smatra da mogu lako da sklapaju prijateljstva, što je najveći procenat od 41 zemlje koje se nalaze na listi. Takođe je pokazalo da je za petnaestogodišnjake koji imaju visok osećaj pripadnosti školi, zadovoljstvo životom najveće.
Koji su to postulati vaspitanja, kojima se holandski roditelji rukovode u gajenju najsrećnije dece na planeti?
1. Bebe dosta spavaju
Prema jednoj studiji, relativno mirne holandske bebe imaju regulisan raspored spavanja i aktivnosti nižeg intenziteta. Holandski roditelji se fokusiraju na svakodnevne aktivnosti kod kuće, pridajući važnost odmoru i redovnosti. Roditelji su beskompromisni po pitanju važnosti sna. Dobro odmorene bebe omogućavaju dobar odmor roditeljima. Istraživanje je pokazalo da Holanđani u proseku spavaju više nego bilo ko drugi na svetu - ukupno osam sati i 12 minuta svake noći.
2. Deca provode dosta vremena sa oba roditelja
Holandska vlada je 1996. godine dala zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom jednaka prava kao i zaposlenima sa punim radnim vremenom, otvarajući put za veću ravnotežu između posla i privatnog života. Kultura rada sa skraćenim radnim vremenom je još jedan razlog zašto su ovde svi mnogo srećniji. Sa 29-časovnom radnom nedeljom, Holandija ima najkraću sedmicu na svetu a skoro polovina odrasle populacije Holandije radi sa skraćenim radnim vremenom, 26,8 posto muškaraca radi kraće od maksimalnih 36 sati nedeljno, a 75 posto žena radi skraćeno radno vreme i to u svim sektorima, od nekvalifikovanih radnika do profesionalaca.
Takođe, većina holandskih očeva svoje puno radno vreme ima u samo četiri dana, što im omogućava da ceo jedan dan nedeljno posvete svojoj deci. Ovo slobodno vreme se naziva "Papadag", što u suštini znači "tatin dan".
3. "Netakmičarsko" školovanje - deca su manje pod pritiskom da budu uspešna u školi
Holanđani cene različitost i podržavaju inkluziju.
"Mislim da će odrastanje u kulturi u kojoj se slave svačiji jedinstveni darovi, a deca osećaju da mogu da budu ono što žele da budu i da im se ne sudi, verovatno prijateljstva učiniti pozitivnijim, a kulturu igrališta veselijom", rekla je Klir.
Takođe, u Holandiji nije sve u elitnim univerzitetima. Obrazovanje se posmatra kao put ka blagostanju i ličnom razvoju deteta. Postoje dve vrste holandskih kvalifikacija visokog obrazovanja: diplome usmerene na istraživanje koje nude univerziteti i diplome usmerene na struku koje nude koledži. Nisu potrebne nikakve posebne ocene da bi dete bilo primljeno u većinu programa, a sve što je potrebno je da se prethodno polože ispiti u srednjoj školi.
"Ovdašnje škole ulažu više energije u motivaciju nego u postignuće. Uspeh je ono na šta se francuske i engleske škole fokusiraju, ali istraživanje je pokazalo da su društvene veštine ključne za sreću. One su mnogo važnije od nečijeg koeficijenta inteligencije", kaže Rut Vinhoven, profesor na Univerzitetu u Roterdamu.
4. Roditelji podstiču svoju decu da kažu šta misle
U Holandiji svako u porodici, uključujući i najmlađe, ima reč. Naravno, postoje pravila. Roditelji su ti koji jasno određuju svoju poziciju i postavljaju granice, ali i nude objašnjenje za pravila: "Zašto moram rano da spavam? Da bi mogao da se dovoljno odmoriš i porasteš jak i visok kao svi ostali."
5. Promoviše se kultura porodičnog obroka
Za stolom svi sede zajedno kao porodica, posebno ujutru što je rutina koja na odličan način oslikava holandski porodični život. Pre svakog obroka, porodica ne počinje da jede dok svi, uključujući i decu, ne budu za stolom. To je znak poštovanja i dokaz da su svi podjednako bitni. Prema izveštaju UNICEF-a, 85 posto holandske dece (uzrasta od 11 do 15 godina) doručkuje sa svojim porodicama svaki dan. Ne samo da je doručak povezan sa boljim učinkom u školi i manjim problemima u ponašanju, već su istraživanja takođe otkrila da podstiče porodično povezivanje i zdrav razvoj dečijeg identiteta.
Dodatno, u Holandiji uz tipičnu hranu za doručak prepun sireva i mesnih prerađevina, jede se i kriška hleba premazana puterom i posuta mrvicama sa aromama čokolade, vanile i voća. Drugačije poznat kao "hagelslag".
6. Deca se podstiču da voze bicikl
Zbog ravnog terena i mreže biciklističkih staza, biciklizam je najpraktičniji i najefikasniji način putovanja u Holandiji. Ali u ovoj zemlji pada mnogo kiše, a ima i jakih vetrova. Iako vetar i kiša često nisu idealna kombinacija za bicikliste, Holanđani jednostavno dobro obuku i decu i sebe u toplu odeću, vodootporne kapute i čizme za kišu i odlaze na vožnju. Razlog zašto se deca podstiču da voze bicikl svuda i po svim vremenskim uslovima je da se nauče hrabrosti, kažu holandski roditelji. Pre svega da shvate da život nije uvek sunčan i da ih ne čeka čudotvorna duga, već da se moraju suočiti sa lošim vremenom, kišom, i da nikada nema odustajanja.