Magazin
Istraživanja dokazuju: Suprotnosti se ipak ne privlače
Eksperimenti pokazuju da ljude koji liče na nas smatramo privlačnijima jer ih doživljavamo kao "ljubazne i od kao ljude od poverenja". Izgledati slično stvara osećaj bliskosti, što može dovesti do prijateljskog ponašanja i veće verovatnoće da se sa nekim uplovi u vezu. "Dvojnik"(doppelbanger) je fraza kojom se opisuje zabavljanje sa nekim ko neverovatno liči na nas.
Kada se pogledaju slike parova poput Kortni Koks i Džoni Makdejda ili Runi Mare i Hoakima Finiksa, na prvi pogled deluje kao da su na slici brat i sestra, a ne ljubavni par. U pitanju je fenomen prema kome ljudi biraju nekoga ko liči na njih za emotivnog partnera.
Međutim, ovaj fenomen ne postoji samo u svetu bogatih i slavnih. Upravo uvidevši sve više parova koji su u vezi a ljudima neverovatno liče, pokrenuta je stranica na Instagramu pod nazivom "siblingsordating" (siblingsordating - rođaci ili "u vezi"), a na kojoj se mogu pronaći slike emotivnih partnera koji izuzetno liče.
Zašto tražimo ljude koji liče na nas
Studija koju su vodili psiholozi sa Univerziteta u Australiji pokazuje da ljudi mogu tražiti emotivne partnere koji imaju slično lice, jer ih doživljavaju kao ljubazne, da deluju kao da imaju više razumevanja i ljude od poverenja. I upravo su brojne studije pokušale da objasne zašto postoji privlačnost između ljudi koji liče, a mnogi to svode na podsvesno privlačenje nekoga ko izgleda kao član porodice. Istraživanje mađarskih naučnika iz 2008. godine, pokazalo je da su žene sklone da biraju partnere čija lica liče na lica njihovih očeva, dok su muškarci skloniji da imaju vezu sa ženom koja liči na njihovu majku, piše "Dejli Mejl".
U međuvremenu, francuska studija iz 2012. godine je pokazala da neke muškarce najviše privlače slike žena koje su digitalno izmenjene tako da liče na njih.
Za najnovije istraživanje, naučnici su želeli da istraže koje crte lica čine da nekoga smatramo privlačnim. Psiholozi su okupili 682 heteroseksualna učesnika i zabeležili ukupno 2.285 interakcija među njima, od čega je 1.188 bilo zasnovane na interakciji učesnika sa partnerom iste etničke pripadnosti, a preostalih 1.097 sa partnerom druge nacionalnosti. Svaka interakcija je trajala tri minuta, nakon čega su učesnici popunili upitnik kako bi ocenili privlačnost i ljubaznost osobe sa kojom su razgovarale. Istraživači su otkrili da sličnost lica utiče na percepciju privlačnosti, drugim rečima - učesnici su ocenili kao privlačne osobe one na koje liče.
Učesnici su takođe dobili više ocene od partnera iste nacionalnosti, u poređenju sa onima druge etničke pripadnosti. Zanimljivo je da je sličnost lica odredila i da neko bude bolje procenjen kao "ljubazan", a nije bilo onda bitno ni da li su iz različitih etničkih grupa. Zašto je to tako? Stručnjaci smatraju da slična lica daju ljudima signal da postoji neko srodstvo, a to stvara osećaj osećaj da smo bliski, a samim tim raste i osećaj poverenja. Tim istraživača smatra da verovatno postoji i genetska osnova za to kakva lica smatramo privlačnima.
