Bez ustručavanja: Razgovor sa konobarima, komšijama, prodavcima, poboljšava mentalno zdravlje

Mnogi psiholozi veruju da su društveni odnosi važni za zdravlje isto koliko i konzumiranje voća ili spavanje. Postoje različite vrste međuljudskih odnosa: na primer, razgovar sa bliskim prijateljem do kasno u noć i kratke interakcije sa konobarom/kasirom/taksistom nisu ista vrsta komunikacije, ali studije pokazuju da obe mogu biti važne za mentalno zdravlje pojedinca.

Prošle godine je analiza jedne studije iz Londona pokazala da je, od pedeset hiljada ispitanih, većina osećala mentalno rasterećenje i pozitivne emocije kada je, uz razgovore sa bližnjima (porodica, prijatelji, partner) takođe imala određen broj interakcija sa nepoznatim ljudima.

Nikolas Epli, profesor bihejvioralnih nauka u jednoj poslovnoj školi u Čikagu, bavi se proučavanjem ljudskog ustručavanja od razgovaranja sa ljudima u svakodnevnom životu. Istraživanja koja je analizirao su pokazala da ljudi sistematski potcenjuju koliko će uživati u razgovoru sa strancem i koliko je verovatno da će i druga strana uživati u razgovoru.

U jednom eksperimentu, zamolio je putnike u vozovima i autobusima iz okoline Čikaga da ocene koliko su očekivali da će uživati u putovanju na posao u jednoj od tri situacije: (1) pokušaj da uvuku stranca u razgovor, (2) da ne razgovaraju ni sa kim i (3) rade ono što bi inače radili. Većina učesnika je očekivala da će imati manje zadovoljstva od započinjanja razgovora sa strancem, ali njihovo iskustvo je bilo suprotno: pokazalo se da je razgovor sa strancem poboljšao putovanje na posao.

Epli je zaključio da postoje tri moguća objašnjenja zašto mnogi od nas pogrešno pretpostavljaju da će takve interakcija biti neuspešna. Prvo (i najvažnije) je da mnogi veruju da uspeh zavisi od  toga koliko smo spretni u započinjanju i održavanju razgovora. Studije su pokazale da uspeh u ovim situacijama više zavisi od ljubaznosti i topline onog koji započinje razgovor, nego njegove veštine komunikacije.

Drugo je da uglavnom nismo sigurni kako će sagovornik reagovati. Ne žele svi da razgovaraju sa ljudima koje ne poznaju, ali istraživanje je pokazalo da će većina ljudi na prijateljski komentar stranca najčešće odgovori istim tonom. Kako Eplei objašnjava, za portal "For jor majnd (For Your Mind)", ako "pružimo ruku", većina ljudi će je prihvatiti. Poslednji razlog je nedostatak iskustva, zbog čega nismo sigurni da li će rezultat biti pozitivan ili ne.

Brojne studije dokazuju da čak i najmanje interakcije s drugima mogu imati mnogo benefita. Čovek je socijalno biće i dugi periodi izolacije mogu narušiti mentalno, ali i fizičko zdravlje, zato je i preporučljivo je imati raznovrsne komunukacije u svakodnenvom životu.

Razgovaranje sa ljudima u ugostiteljstvu, na ulici, komšijama, pridruživanje radionicama, sportski i slični društveni događaji mogu biti dobre prilike.

Odakle početi

Mnogi smatraju da je najlakše početi od upućivanja komplimenata. U većini slučajeva se može očekivati pozitivna reakcicja ili će druga strana čak uzvratiti kompliment. U svakom slučaju, ovakva razmena reči će sigurno namamiti osmeh i poboljšati raspoloženje, barem na kratko.

Sledeća opcija je postavljanje kratkih pitanja o drugoj osobi. Uglavnom, ljudi vole da pričaju o sebi, tako da je dobro pitati ih za mišljenje o određenoj temi, u zavisnosti od situacije. Na primer, ako se nalazimo na utakmici, možemo postaviti pitanje o samoj igri, o njihovoj ljubavi prema sportu, da li im je prvi put na ovakvom događaju...

Odatle je moguće pronaći zajedničke teme. Kada nam sagovornik odgovori na pitanje, možemo im reći sopstveno mišljenje ili nekoliko informacija o sebi. Bitno je da interakcija bude vezana za trenutnu situaciju, a nove teme se mogu razviti organski. Međutim, čak iako se ceo razgovor završi na jednoj kratkoj, ali prijatnoj interakciji, može biti sasvim dovoljno za poboljšanje atmosfere i sopstvenog (ali i tuđeg) raspoloženja.