Posle neprospavane noći, skoro niko nije u dobrom raspoloženju, tako da je možda nemoguće zamisliti da nedostatak sna zapravo može pomoći ljudima sa depresijom. Međutim, skeniranje mozgova učesnika istraživanja na Univerzitetu Pensilvanija u SAD je pokazalo kako promene u rasporedu spavanja mogu dovesti do intrigantnih promena u određenim područjima mozga.
Korišćenjem fukcionalne magnetne rezonance je skenirano oko pedeset ljudi bez istorije psihijatrijskih poremećaja, a zatim je skenirano trideset ljudi koji boluju od težeg oblika depresije.
U grupi onih koji su imali istoriju depresije, polovina je stavljena u kontrolnu grupu i dobila je priliku da se dobro naspava između testova. Svi ostali, sa i bez dijagnoze, morali su ostati budni tokom noći. Nisu konzumirali kofein i nisu vežbali kako bi ostali budni, već su imali "dosadnu" noć: igrali su igrice, čitali, gledali televiziju...
Iznenađujuće je bilo da su istraživači primetili značajno poboljšanje raspoloženja kod najmanje trinaest učesnika sa depresijom. S druge strane, oni koji nisu imali zabeležene poremećaje su imali tipično pogoršanje raspoloženja nakon neprospavane noći.
Znamo da ljudski mozak nije najefikasniji bez adekvatnog odmora - nedovoljno sna dovodi do usporenog rada prefrontalnog korteksa, moždane kore na prednjem delu našeg mozga, koja ima funkciju u donošenju odluka, kratkoročnom pamćenju, kontrolisanju govora, planiranja, izražavanju ličnosti...Osim što usporava rad kognitivnih sposobnosti, dolazi i do mentalnog opterećenja prilikom regulisanja emocija, jer amigdala mozga (koja ima ulogu u obrađivanju informacija, pamćenju i u emocionalnim odgovorima na određene situacije) radi "prekovremeno". Bez normalne funkcije prefrontalnog korteksa, koji bi ublažio reakcije, dolazi do razdražljivosti.
Ipak, prema jednom članku sa portala "Sajens direkt" iz 2014. godine, nedostatak sna se godinama smatra kao potencijalni tretman za ublažavanje depresije i ovaj princip lečenja se naziva hronoterapeutika. Drugim rečima, promene u biološkim ritmovima postalo je polje ozbiljnog proučavanja, što sugeriše da bi "remećenje" našeg telesnog sata mogao, na neki način, "resetovati" regulatorne procese koji su krenuli po zlu.
Naravno, to ne znači da su česte neprospavane noći dobra ideja za bilo koga, jer su poremećaji spavanja povezani sa mnogim zdravstvenim problemima, kao i većim rizikom od demencije kasnije u životu. Međutim, mapiranje značajnih promena u vezama između oblasti mozga za koje su uključene u emocionalnu i kognitivnu regulaciju, nakon gubitka sna, moglo bi donekle doprineti uspostavljanju mogućih mehanizama odgovornih za barem neke slučajeve depresije.
Svetska zdravstvena organizacija rangira depresivni poremećaj kao treće najrasprostranjenije oboljenje širom sveta. Kad već znamo da je moguće poboljšati povezanost između područja mozga koja su važna za raspoloženje, mogli bismo jednog dana pronaći način da podignemo raspoloženje miliona ljudi, a da pritom ne lišimo svoj mozak prednosti dobrog noćnog odmora.