Kada vidimo da smo dobili glasovnu poruku koja traje više od jednog minuta, često postoje dve potencijalne reakcije: uzbuđeni smo da čujemo šta nam prijatelj/član porodice/partner ima saopštiti, a neki očajavaju, jer toliko dugačka poruka oduzima vreme i zahteva koncentraciju. Ponekada, mnogi ih čak i poptuno ignorišu.
Osim slušanja, postoje i mišljenja vezana za slanje glasovnih poruka. Nekima je lakše da informacije prenesu na najbrži mogući način: govor u mikrofon, bez korišćenja tastature, razmišljanja o pravopisu ili gledanja u ekran. Drugi misle da je klasična, napisana poruka najbolji izbor, jer "tome poruke i služe". Interesantno je da se razlike u stavovima prema glasovnim porukama najčešće vide kada se uporede mišljenja mlađih i starijih generacija.
Poruka ili "podkast"
Postoje brojni klipovi na TikToku ukojima pripadnici generacije Zed šaljivo komentarišu da su dugačke glasovne poruke koje dobijaju od prijatelja samo jedan "privatni podkast", koji će rado slušati čim budu imali pauzu u toku dana. Prema pojedinim onlajn anketama, pipadnici starijih generacija uglavnom više vole tekstualne poruke. Mnogi psiholozi tvrde da ljudi koji ne vole ovaj način komunikacije jednostavno nemaju dovoljno strpljenja da odslušaju glasovnu poruku koja je duža od jednog minuta.
Nije moguće zaključiti da li je jedan tip razmene poruka nužno bolji ili gori, ali sigurno je da funkcije glasovne poruke sigurno neće nestati iz upotrebe, već će se samo nastaviti razvijati. Na primer, Epl trenutno razvija dodatnu funkciju u dopisivanju, pomoću koje će ispod svake glasovne poruke postojati generisana auto-transkripcija. Pored toga, Vatsap već neko vreme ima opciju ubrzavanja glasovnih poruka, kako bi se skratilo vreme slušanja.
Nedostaci
Ljudi koji izbegavaju ovu funkciju najviše žele uštedeti svoje vreme. Kada neko pošalje glasovnu poruku od, na primer, deset minuta, sigurno je da će biti potrebno pronaći tihu prostoriju i izdvojiti vreme, da bismo odslušali poruku do kraja i smislili adekvatan odgovor. U tom smislu, konstantno slanje i primanje glasovnih poruka može biti nepraktično.
Pored toga, tada mogu nastati i problemi u odnosu: kada nam neko stalno šalje glasovne poruke (pogotovo ako su mogle kratko i napisati), možemo steći utisak da druga strana ne poštuje naše vreme i da očekuje da ćemo uvek biti spremni da ih slušamo i da im odovorimo. Tada može doći do frustracija i potencijalnog sukoba.
Kako bi se izbegao neželjeni scenario, najbolje je otvoreno razgovarati i podeliti svoju perspektivu. U većini slučajeva, osoba koja nam često šalje glasovne poruke ne misli da zaslužuje našu pažnju po svaku cenu, već je jednostavno navikla na takav način komunikacije. Jedan iskren razgovor može ispraviti situaciju i obe strane mogu doći do komprmisa.
Prednosti
Iako u nekim slučajevima zaista jeste lakše napisati poruku ili obaviti kratki poziv, glasovne poruke mogu biti dobar izbor iz nekoliko razloga. Prvo, lakše je preneti željene emocije korišćenjem određenog tona glasa, pogotovo ako je teško dočarati ih preko tekstualne poruke (molba, izvinjenje ili bilo koja tema u kojoj su osećanja veliki deo razgovora).
Osim toga, glasovne poruke mogu biti sjajan izbor kada nam je bliska osoba daleko (veza/prijateljstvo na daljinu, tokom putovanja i razdvajanja od porodice i sl.), pogotovo kada se nalazimo u različitim vremenskim zonama. Tada nije uvek moguće dopisivati se ili obaviti poziv, tako da ostavljanje nekoliko poruka koje draga osoba kasnije može preslušati može biti značajno za održavanje odnosa. Između ostalog, ponekada je lepše čuti glas osobe koja nam nedostaje, nego samo pročitati tekst na ekranu.
Sigurno je da nikome ne može odgovarati samo jedan tip komunikacije, ali promene u svetu tehnologije su neizbežne i ne deluje kao da će se glasovne poruke uskoro odbaciti. U isto vreme, svako ima pravo da odabere da li želi da koristi određenu funkciju ili ne, ali ako je prilično popuarna, najbolje je unapred istaći na koji način se može pronaći "zlatna sredina" i prilagoditi novim dodacima digitalnog sveta.