Sedam veština koje deca treba da poseduju za srećan i uspešan život

Postoji na stotine načina za razvijanje određenih veština a većina njih zavise od načina komunikacije između odraslih i dece, što zahteva strpljenje i razumevanje. Kroz nekoliko promena u stilu razgovora, sledećih sedam veština sigurno mogu pomoći deci na putu ka uspehu i postati veoma važne životne lekcije:

Optimizam 

Deca će uvek posmatrati odrasle u svom životu i "pokupiti" njihov rečnik, navike, ponašanje, pa samim tim i stav prema životu. Zbog toga je vrlo važno da se ustručavamo od bilo kojeg oblika negativnog govora pred njima, jer će podsvesno početi da posmatraju svet na isti način. 

Najbolje je redovno opisivati pozitivne prizore ili događaje i pomoći detetu da ih postepeno samostalno primećuje. Na primer, ako se nalazimo u saobraćajnoj gužvi, umesto da se sve vreme žalimo na kola, možemo pogledati kroz prozor i reći mu: "Barem imamo veoma lep pogled na park." 

Osim što će razviti pozitivan način razmišljanja, ovakva vrsta optimizma može biti od pomoći i oraspoložiti dete u komplikovanim ili neprijatnim životnim situacijama.

Empatija

Jedan od najvažnijih alata za odgajanje samouverene dece je empatija. Kada razumeju sopstvena i tuđa osećanja, razvijanje odnosa sa drugim ljudima postaje mnogo lakše. Kako bi se "emocionalni rečnik" razvijao, potrebno je pažljivo razgovarati sa njima i pomoći im da verbalizuju svoja osećanja na nekoliko načina:

Postavljanje pitanja: "Kako se sada osećaš? Dobro, loše ili nisi siguran?", "Deluješ uplašeno, da li sam u pravu?" i slični razgovori mogu pomoći detetu da prepozna svoje emocije i naučiti ga da ne bi trebalo da ih potiskuje, već otvoreno deli.

Deljenje sopstvenih osećanja: Pošto deca najbolje uče kada posmatraju druge, možemo biti dobar primer i naglas pokazivati kako se osećamo: "Sinoć nisam dovoljno spavao i zato sam malo neraspoložen", "Uznemirava me radnja u knjizi koju čitam..." i slično

Opisivanje tuđih emocija: Kako bi se razvila empatija prema drugim ljudima, dobro je detetu skrenuti pažnju i kratko analizirati reakcije drugih ljudi. Ako posmatramo dirljivu scenu sa televiziji, možemo ga upitati: "Šta misliš, kako se glavni junak sada oseća? Da li se ti ikada tako osećaš?"

Samopouzdanje

Kako bi se postepeno razvijalo samopouzdanje kod dece, važno je pomagati im da unapređuju svoje sposobnosti. Sigurno je da, ako dete ima talenat za sport, odlazak i pobeda u igri mogu znatno unaprediti njegovo samopoštovanje.

Ipak, istinsko samopouzdanje se gradi kada se detetu zadaje određen zadatak koji mora da reši, ali koji će definitivno biti izazov za njega. Kada dođe do željenih rezultata (uz ohrabrenje roditelja), u budućnosti može osećati veru u sebe, jer je prešao preko postavljene prepreke, ali može ublažiti i određene nesigurnosti i strahove.

Integritet

Prenošenje sopstvenih moralnih vrednosti i životnih lekcija je veoma važno, ali najbolje je kada detetu dozvolimo da samo proceni određenu situaciju i donese odluku. Ponekada nije potrebno upravljati svim detaljima, već je povremeno dobro posmatrati šta bi dete uradilo u situaciji koja može biti moralna dilema. Naravno, u pitanju su svakodnevne stvari, kao što je pomaganje drugaru koji je pao tokom igre ili vraćanje izgubljene igračke.

Kada deca postupe onako kako smo ih naučili, važno je da ih pohvalimo i istaknemo da su doneli dobru odluku, kako bi nastavili sa sličnim ponašanjem u budućnosti: "Sjajno si postupio kada si drugaru vratio igračku koja mu je ispala iz torbe!"

Upornost

Deci se često dešava da, ako im nova aktivnost ne pođe za rukom iz prvog pokušaja, ubrzo odustanu, jer se osećaju obeshrabreno ili postiđeno. Tada je najbolje podeliti zadatak na više malih. Na primer, ako se dete oseća nezadovoljno jer ne može da nacrta crtež koji je zamislilo, onda se proces može usporiti. Jedan od predloga može biti razgovor o cilju: "Šta tačno želiš da nacrtaš, šta si zamislio?"

Kada dobijemo odgovor, onda ga možemo utešiti i na početku ga usmeriti ka najlakšem delu zadatka: "Znam da često crtaš ptice. Možemo početi od toga, pa ćemo videti kako će se crtež razvijati."

Kada dođe vreme za rešavanje komplikovanog dela, bitno je podsetiti dete na dosadašnje uspehe: "Odlično si uradio/la prvi deo, možemo da nastavimo dalje." Iako je sigurno potrebno strpljenje, ovakav metod može biti veoma efikasan i pomoći detetu da razume da je upornost ključ uspeha, pogotovo kada postoje prepreke.

Samokontrola

Sposobnost razumevanja i kontrolisana sopstvenih emocija, misli i postupaka je ključ za uspeh, sa kojim se mnogi ljudi bore do kraja života. Zbog toga je neophodno učiti dete o pozitivnim uticajima samokontrole i značaju koja ima za život.  

Jedna od najefikasnijih metoda je uvođenje pauze, koje će ga navesti da dobro porazmisli o svojim postupcima: "Ako si ljut, napravi pauzu od deset sekundi, pa možeš reći šta misliš", "Ako nisi siguran šta treba da radiš, sačekaj da prođe neko vreme", "Znam da si ljut, ali ne bi trebalo da vređaš druge, sigurno ne bi želeo da se i tebi neko obraća na taj način."

Radoznalost

Svako dete je po prirodi radoznalo i potrebno je koristiti ovu vrlinu. Kada nam deluje kao da postepeno razvija novo interesovanje, dobro je posvetiti mu vreme i pažnju i istraživati s njim. Na primer, ako ga interesuju biljke, odlazak u park i pravljenje herbarijuma je sjajna vežba za razvijanje znanja, hobija i kreativnosti. 

Pored toga, uvek je preporučljivo ohrabriti dečju maštu, čak i kada se "ne poklapa" sa realnim svetom. Ako dete veruje da će glinena figurica poleteti kada je baci, umesto da mu kažemo "Ne, sigurno će pasti," bolje je reći: "Hajde da vidimo šta će se dogoditi kada je baciš." 

Kada figurica "ne poleti", onda se postavlja pitanje: "Šta misliš, kako možemo da joj pomognemo? Da li da probamo drugi materijal?" i slična pitanja mogu podstaći dete da nastavi da istražuje i reši izazov koji mu je postavljen.