Magazin
Tišinu je ipak moguće čuti, potvrđuje eksperiment
Još od doba antičkih filozofa, ljudi vekovima pokušavaju da razotkriju da li je tišina nešto što može da se "čuje", a da u isto vreme predstavlja potpuno odsustvo zvuka. Sada, pomoću eksperimenta u kojem se koristila kratka audio-iluzija, tim psihologa i filozofa zaključuje da ljudi zaista mogu "slušati" tišinu.
Za istraživanje je primenjen trik pod nazivom "jedan je više", koji zavarava mozak i navodi slušalaca da pomisli da su dva izolovana zvuka kraća od jednog "celog", iako je u stvarnosti ukupno vreme trajanja zvukova isto. U eksperimentu je učestvovalo oko hiljadu ljudi i ispitane su njihove reakcije na sledeću audio vežbu:
Zamenivši zvukove tišinom, tim je otkrio da navedena iluzija i dalje funkcioniše. Drugim rečima, jedna neprekidna tišina se percipira kao da traje duže od dva odvojena, kraća intervala tišine, iako im je vreme trajanja identično.
"Tišina, šta god da je, nije zvuk - to je odsustvo zvuka", kaže Rui Dže Go, diplomirani student filozofije i psihologije sa Univerziteta Džon Hopkins. "Iznenađujuće je da naša studija sugeriše da "ništa" i dalje može biti "nešto" što se čuje."
Istraživači tvrde da, zato što reagujemo na tišinu na isti način kao na zvuk u ovim trikovima, mi zaista "čujemo" tu tišinu i nije u pitanju samo logičan zaključak.
Pored iluzije "jedan je više", sprovedeni su i drugi slični testovi, koji su obuhvatali isprekidane tišine i tišine koje su varirale u zavisnosti od toga koliko su blizu ili udaljene jedna od druge. Pozadinske buke, poput užurbanih restorana i železničkih stanica, korišćene su kao "okvir" tišine za neke eksperimente, a za druge je bilo različitih odstupanja u tonovima.
Tokom svih eksperimenata, efekti su bili isti: tišina je očigledno bila analizirana i prihvaćena na isti način kao i zvuk.
"Različite vrste iluzija ili efekata koji se primenjuju isključivo za slušanje zvuka, mogu biti korišćene i za "obradu" tišine , što sugeriše da zaista čujemo i odsustvo zvuka", kaže Ijan Filips, filozof i psiholog sa univerziteta. Navedeni rezultati doprinose boljem shvatanju i proučavanju čovekovog čula zvuka.
Mnoga istraživanja pokazuju da tišina može biti važna komponenta za preciznije opažanje zvukova, kao na primer, pravljenje kratkih pauza između rečenica kako bi nas druga strana pažljivije slušala. Ipak, sve do sada, nije bilo čvrstih eksperimentalnih dokaza da sama tišina može poslužiti kao stimulans koji mozak "čuje".
U budućnosti, tim želi da ispita kako bi čovek percipirao tišinu kada je potpuno odvojena od "pomoćnog" zvuka (kao u navedenim eksperimentima). Na kraju, postavlja se pitanje da li ikada doživimo savršenu tišinu ili ne i da li bi takva otkrića bila korisna u lečenju različitih problema sa sluhom.
