Bajke su važne i kada deluju strašno
Nakon što je 3.000 Britanaca glasalo jednom roditeljskom portalu, o tome koje su to bajke koje smatraju nepodobnim za svoju decu, dobijen je spisak skoro svih bajki iz detinjstva generacija koje su se rodile pre 2000. godine. Po tom spisku, koji je objavio britanski "Telegraf", između ostalih, nepodobne bajke su:
- Ivica i Marica - priča o deci napuštenoj u šumi može da uplaši mališane
- Crvenkapa - kako objasniti deci da je baku pojeo vuk
- Snežana i sedam patuljaka - termin patuljak je uvredljiv
- Pepeljuga - priča o devojci koja sama radi sve kućne poslove je zastarela
- Zlatokosa - roditelji smatraju da je veliki fokus na kidnapovanju devojčice
- Zlatokosa i tri medveda - šalje pogrešnu poruku o krađi
Bogate, izmišljene priče za decu, pune magičnih mesta ili izmišljenih čudovišta, nude više od zabave i zaključka "živeli su srećno do kraja života". Studije su pokazale da bajke nude određene benefite za razvoj mladih mozgova.
Pomažu detetu da sagleda i reši problem
"Bajke pomažu deci da prođu kroz život", smatra austrijski psiholog Bruno Betelhajm, autor knjige "Značaj i značenje bajki". Deca se poistovećuju sa junacima bajki, pa postavljaju sebi pitanje: šta bih ja uradio/la da sam na tom mestu. Čitajući bajke, deca otkrivaju i da se loše stvari mogu desiti svakome, ali to rade u okviru sigurnog okruženja priče u kojoj znaju kraj. Neretko na ovaj način deca prevazilaze strahove sa kojima se bore.
Bajke nas uče o drugim kulturama
Ukoliko birate bajke iz drugih delova sveta, pomažete deci da cene i prihvataju običaje i vrednosti drugih. Mnoge kulture vole iste bajke, kao što je to primer sa bajkom "Pepeljuga", ali je prilagođavaju svojim kulturološkim okvirima. Čitajući razne verzije ove popularne bajke, dolazimo do zaključka da je svima cilj isti - pobeda dobrog nad zlim. Neke bajke su i napravljene sa elementima različitih kultura, pomažući tako deci da upoznaju daleke zemlje i drugačije navike.
Bajke nas uče osnovama pisanja priče
Mesto, radnja, glavni junaci i zaplet (uvod, razrada i zaključak), su delovi svake dobro napisane priče. Deca uče kako se radnja razvija, pa će u budućnosti umeti da prepoznaju faze radnje, a kasnije i da pišu priču. Ono što je još važnije - deca razvijaju sposobnost razumevanja strukture priče, veštinu da predvide njen razvoj i razumeju bolje ono što čitaju.
Bajke razvijaju maštu
"Kada sam preispitivao sebe i svoje načine razmišljanja, došao sam do zaključka da mi je dar maštanja značio više od svih mojih talenata za apstraktno, pozitivno mišljenje", rekao je Albert Ajnštajn. Stručnjaci objašnjavaju kako deca počinju da vide simbole u bajkama, pa šumu vide kao nepoznato, a otrovnu jabuku kao skrivenu istinu. Učenje o "skrivenoj istini" je preduslov otkrivanja simbola i skrivenih značenja u pričama, a kasnije i u životu.
Bajke uvek imaju pouku
Čemu nas ova priča uči? Neka to bude pitanje kojim ćete pokrenuti razgovor sa detetom. Bajkama se može modelirati ponašanje deteta i obezbediti detetu da proceni svoje emocije i odluke.
Iako sa stanovišta roditelja 21. veka deluje da su bajke nekada zastrašujuće, ali i prevaziđene, ipak im je uloga pomoć u razumevanju sveta oko sebe i olakšavanju detetovog puta kroz taj svet. Ono na šta bi trebalo da obratimo pažnju je uzrast u kojem ćemo čitati određene bajke deci, kako bi ona na pravi način razumela i uživala u ovim fantastičnim pričama.
