Čovekov uticaj na životnu sredinu i klimu postaje očigledniji iz dana u dan. Iako su se toplotni talasi dešavali i u prošlosti, usled globalnog poremećaja klime i nježnog uticaja na životnu sredinu, postali su češći, jači i dugotrajniji.
Deca su najosetljivija na posledice promene klime (suše, poplave, požare i druge drastične vremenske nepogode), iako oni nose najmanje odgovornosti za uništavanje životne sredine. Predviđa se da će se situacija dalje pogoršavati kako se globalne prosečne temperature budu povećavale, a deca će nesrazmerno više trpeti uticaj opasnosti od klimatskih promena.
Njihova tela još uvek rastu i razvijaju se, zbog čega su podložnija bolestima, uključujući i one bolesti koje se javljaju kao posledica promena klime. Rizik od toplotnog stresa ili toplotnog udara među decom verovatno će se povećavati sa porastom temperatura. Toplotni stres može pogoršati i postojeće zdravstvene probleme kod dece.
Zbog toga, vrlo je važno znati šta je potrebno preduzeti kada dođe do toplotnog udara, kao i kako bismo zaštitili dete od jakih vrućina.
Dečje zdravlje je odgovornost svih nas, jer:
- Deca ne znaju da "slušaju" svoje telo
- Veoma mala deca ne umeju da kažu kako se osećaju
- Deca često ne znaju da se sklone sa toplote
- Toplotni udar može nastati naglo i bez najave
- Toplotni udar može biti fatalan po dete
- Toplotni udar kod dece je često moguće sprečiti
Toplotni talasi i zdravlje dece
Više od trećine sve dece u svetu (820 miliona dece) danas je direktno izloženo toplotnim talasima.
Leto je vreme najveće pretnje za ugrožavanje dečijeg zdravlja usled velikih spoljašnjih temperatura. Deca su procesu rasta i zbog svoje fiziologije, njihovo telo još uvek nije u stanju da reguliše temperaturu dovoljno brzo kao odrasli. Naročito su novorođenčad i odojčad (deca od mesec do navršenih godinu dana) izložena najvećem riziku obolevanja, pa čak i umiranja, od prekomerne toplote.
Toplotni udar kod dece
Toplotni udar nastaje usled dugotrajnog boravka na otvorenom pri visokim temperaturama vazduha, kao posledica direktne izloženosti suncu, ali i kao posledica boravka u zatvorenom prostoru, usled vlažnog i pregrejanog vazduha, kao na primer u javnom prevozu, automobilu ili pregrejanom stanu. Čak iako se roditelj možda oseća prijatno na određenoj temperaturi, ne mora da znači da se i dete tako oseća, jer njegova termoregulacija još uvek nije stabilizovana.
Simptomi toplotnog udara kod dece
Toplotni udar mogu da najave nespečifični simptomi, koji podsećaju na virusnu infekciju. Pre nego što se pojave simptomi toplotnog udara, deca često pokazuju blažeznake toplotne iscrpljenosti, poput glavobolje, mučnine, vrtoglavice, zujanja u ušima. Glavni simptom toplotnog udara je porast telesne temperature zbog brzog i prekomernog zagrevanja tela, koja za svega pola sata može da poraste na preko četrdeset stepeni Celzijusa. Simptomi toplotnog udara mogu imati i fatalne posledice.
Znaci toplotnog udara
Deca do pet godina starosti:
- Intenzivna uznemirenost i glasan plač nakon kojih sledi umor i pospanost
- Izostanak znojenja, uprkos velikoj vrućini
- Odbijanje unosa tečnosti
- Pojava konvulzija - grčeva u stomaku i mišićima
- Povraćanje
- Ubrzano disanje
- Ubrzan puls
- Jako visoka telesna temperature
- Gubitak svesti
- Uvlačenje mekog dela na glavi (fontanele) novorođenčeta/odojčeta
- Vrelina kože ruku i nogu na dodir i crvenilo kože lica
- Po premeštanju novorođenčeta/odojčeta u hlad, ekstremiteti naglo postaju hladni i nastaje drhtavica
Deca preko pet godina starosti:
- Suva i topla koža
- Odsustvo znojenja
- Jaka glavobolja
- Nejasan govor
- Ubrzano disanje
- Ubrzan puls
- Gubitak svesti
- Dijareja
- Grčevi u telu
- Visoka telesna temperatura (do četrdeset i više stepeni)
- Zujanje u ušima
- Zbunjenost
- Nejasan govor
- Osip po koži
Šta preduzeti u slučaju toplotnog udara kod dece svih uzrasta
- Odmah pozvati lekara/hitnu pomoć ako postoji sumnja na toplotni udar
- Do ukazivanja stručne pomoći, dete odmah skloniti u hladovinu ili izvesti iz pregrejane prostorije, automobila ili drugog prevoznog sredstva. Ako je moguće, dete smestiti u adekvatno klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju. Raskomotiti dete - skinuti mu svu suvišnu odeću
- Detetu odmah ponuditi tečnost – najbolje vodu, ukoliko stanje to dozvoljava
- Dete umiti ili istuširati mlakom vodom. Ukoliko voda nije dostupna, izložiti ga strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom, lepezom...)
- Na glavu staviti komadiće leda umotane u platno ili hladne obloge.
- Čak i nekoliko nedelja nakon oporavka od toplotnog udara dete je osetljivo na visoke temperature, pa se savetuje boravak u rashlađenim prostorijama kao i smanjena fizička aktivnost.
Kako zaštititi decu
- Novorođenčad, odojčad i stariju decu izvoditi napolje u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima.
- Ne savetuje se izlazak napolje u najtoplijem delu dana, od 10 do 17 časova.
- Dete obući u udobne komade odeće od prirodnih materijala (pamuk, lan) i obavezno mu staviti pamučnu kapu ili šešir.
- Uvek poneti flašicu sa vodom i često ponuditi dete da popije makar gutljaj-dva (umesto vode, može i blaga limunada).
Nikada ne ostavljati decu u automobilu i drugim vozilima na suncu - ni na nekoliko minuta!
Posebno opasna situacija za decu u letnjem periodu je čak i kraće zadržavanje u automobilu. Temperatura tela deteta raste tri do pet puta brže nego kod odraslih. U vozilu termperatura vazduha može da za samo deset minuta poraste za čak dvadeset stepeni. Kada dete tokom vrelih letnjih dana ostane u vozilu, moguć je i fatalan ishod u roku od nekoliko minuta. Nikada ne ostavljajte dete u vozilu bez nadzora - čak iako su prozori delimično otvoreni ili motor radi, a klima uređaj uključen:
- Neka vam postane navika da proverite celo vozilo - napred i pozadi - pre zaključavanja vrata i odlaska
- Čuvajte ključeve automobila van domašaja deteta i naučite decu da vozilo nije igralište
- Uvek zaključavajte vrata i prtljažnik svog automobila, tokom cele godine, kako deca ne bi mogla da uđu u vozilo bez nadzora
- Ako vidite dete samo u zaključanom automobilu, odmah ga izvucite, pozovite hitnu pomoć i rashladite.