Nova nada za obolele: Harvardski naučnici razvili vakcinu protiv malignih ćelija raka

Savremena medicina naučila je da efikasno otkrije onkološke bolesti u ranim stadijumima, ali univerzalna vakcina ili terapija još nije razvijena. Ipak, dobre vesti pristigle su sa Univerziteta Harvard, na kome su naučnici razvili novu vakcinu za lečenje malignih oboljenja.

Modifikacijom DNK ćelija do revolucionarne vakcine

Naučnici su koristili "alat" za uređivanje gena CRISPR-Cas9 ("genetske makaze"), promenili DNK živih ćelija raka na način da one mogu pronaći maligne ćelije koje su s njima povezane i pokrenuli mehanizme ćelijskog samoubistva. Najčešće, vakcine ovog tipa koriste neaktivne ćelije, ali su istraživači odlučili da iskoriste sposobnost živih ćelija da pronađu svoje "rođake", što potencijalno omogućava ciljanu isporuku terapije.

Osim toga, genetski modifikovane ćelije omogućavaju imunom sistemu da ih lako identifikuje i memoriše, čime se pospešuje prevencija razvoja malignog oboljenja u budućnosti.

Klinička ispitivanja u narednih 3 do 5 godina

Istraživači sa Univerziteta Harvard vakcinu su testirali na miševima sa glioblastomom, najčešćim i najagresivnijim oblikom tumora na mozgu, a nova terapija pokazala je izvanredne rezultate, pri kojima je tumor značajno smanjen. Naučni tim uključen u razvoj vakcine veruje da se klinička ispitivanja ove revolucionarne terapije mogu sprovesti već u narednih 3 do 5 godina.

Alarmantni podaci - u svetu preko 18 miliona obolelih od raka

Prema podacima Svetske fondacije za istraživanje raka, više od 18 miliona ljudi širom sveta ima rak, a ova zloćudna bolest nalazi se na drugom mestu u svetu po broju umrlih. Američko udruženje za rak predviđa da će do 2040. godine razvoj bolesti još više uznapredovati, te da će preko 27,5 miliona ljudi oboleti od neke vrste tumora. Među najfatalnijim oblicima malignih oboljena jeste rak pluća, od koga godišnje umre preko 1,8 miliona ljudi, a među glavnim okidačima su pušenje, nezdrava ishrana, prekomerna težina i nedostatak vežbanja.

Među klasičnim tretmanima oboljenja su operativno odstranjivanje tumora, hemoterapija i radioterapija, dok inovativne terapije uključuju imunoterapiju, odnosno veštačku stimulaciju imunog sistema i terapiju CAR-T koja predstavlja  uvođenje pacijentu sopstvenih T-limfocita, za koje su vezani posebni proteini za prepoznavanje tumorskih ćelija. Međutim, obe ove metode su još uvek u fazi istraživanja.

Poražavajuća statistika i u Srbiji

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od malignih oboljenja u Srbiji godišnje oboli oko 40.000 pacijenata, dok broj fatalnih ishoda varira oko 20.000. Stanovnici Srbije najčešće obolevaju od raka pluća, debelog creva, rektuma i prostate, dok su kod žena najčešći karcinom dojke, pluća, debelog creva.

Poražavajući je i podatak da se Srbija svrstava među 40 evropskih zemalja u grupi sa srednjim rizikom od obolevanja, ali i visokim rizikom od fatalnog ishoda malignih oboljenja, što implicira da se kod nas rak najčešće veoma kasno otkriva, a leči sa malim uspehom.