Kada se završi neki lep događaj, kao što je dugo iščekivano putovanje, koncert, društveno okupljanje, svako se oseća pomalo razočarano i tužno, što je veoma razumljivo. Posle zabavnog "bega od realnosti", niko ne želi da se vrati u svakodnevne rutine, obaveze i stres. Za nekoga, ovakva tuga može biti prolazna i ubrzo može ponovo da uspostavi svoje dosadašnje navike.
Ipak, neko može osetiti toliko intenzivnih, negativnih emocija, da može doći do duboke tuge ili čak depresije. Neki od simptoma mogu biti: stres, anksioznost, konstantan umor, razdražljivost, nedostatak motivacije i koncentracije, problemi sa spavanjem...
Osim što navedeni simptomi predstavljaju veliki teret, javlja se i veliki osećaj krivice. Možemo se zapitati: Zar ne bi trebalo da se osećam odmorno, motivisano i spremno za rad? Zašto nisam dovoljno zahvalan iako sam imao prilike da se opustim?
Kada nam je teško da se ponovo priviknemo na stvaran svet, javljaju se mnoge sumnje i frustracije. Zbog čega ovakva osećanja mogu biti toliko intenzivna i da li postoji način da ih sprečimo ili ublažimo?
Za početak, potrebno je shvatiti kako funkcioniše proces iščekivanja, uzbuđenja, uživanja i na kraju, vraćanja na "staro". Na primer, ako znamo da ćemo da idemo na putovanje, osećamo uznuđenje nedeljama ili čak mesecima pre nego što se dogodi. Dok tražimo smeštaj, plaže na koje ćemo ići, gradove koje ćemo obilaziti, naši receptori za dopamin se aktiviraju i osećamo se dobro, čak iako se događaj još uvek nije desio.
Osim uzbuđenja, ljudi vole da postižu različite ciljeve, kako bi se osećali ispunjeno i zadovoljno. Kada se putovanje završi, ne dobijamo istu količinu dopamina: nema više planiranja, svi ciljevi su ispunjeni. Što je više vremena provedeno na organizaciju i smišljanje detalja odmora, šanse za osećanje velike tuge kada se završi su sve veće.
Fenomen se ne dešava samo kada je u pitanju godišnji odmor, već to mogu biti bilo koji veliki životni događaji (venčanja, rođendani, selidbe, diplomiranje ). Svaki od navedenih primera uključuje planiranje i iščekivanje trenutka koji će "poremetiti" svakodnevne, predvidive rutine i doneti uzbuđenje. Pored toga, sigurno je da tokom samog događaja većinu vremena uživamo i ne razmišljamo o svim obavezama koje nas mogu zamarati.
Ipak, svakom odmoru će doći kraj i to je činjenica koja se ne može izbeći. Kako možemo umanjiti žaljenje za "lepim vremenima" kada prođu?
"Preventivne mere"
Pre samog događaja, dobro je unapred pripremiti prostor u koji znamo da se vraćamo. Na primer, ako odlazimo na putovanje od nekoliko dana ili na događaj koji će dugo trajati, preporučljivo je urediti spavaću sobu, kuhinju, radni sto, kako nas ne bi dočekao nered, koji bi bio samo dodatni izvor stresa. Prostor u kome se nalazimo može značajno da utiče na naše raspoloženje, tako da, na primer, izdvajanje vremena za uređivanje kancelarijskog stola može olakšati mentalni prelaz iz "režima odmora" u "režim rada".
Dan za pauzu
Kako bi prelaz bio "bezbolan", preporučljivo je izdvojiti jedan dan posle događaja, koji će isključivo služiti za privikavanje na realnost. Takav dan ne mora nužno biti produktivan, ali je dobro iskoristiti ga za fizički odmor, sređivanje prtljaga (ako smo putovali), a može biti i koristan kada želimo da nam se svi utisci slegnu. Neki od najvećih uzroka tuge nakon lepog događaja može biti i nedostatak vremena za prilagođavanje na nadolazeći period, u kome nas čekaju brojne odgovornosti.
Radovanje sitnicama
Iako je možda zabavno putovanje gotovo, još uvek postoji nekoliko načina da se ponovo "proživi". Raspoređivanje foto ili video zapisa, deljenje poklona, pričanje sa bliskim ljudima o svojim utiscima i zaključcima je još jedan "deo" celokupnog iskustva. Na taj način se može ojačati i osećaj zahvalnosti koji često umemo da zapostavimo, jer smo preokupirani obavezama odmah nakon povratka.
Razmišljanje o budućnosti
Prethodni primer nekima može pomoći da se osećaju dobro i da se prisete lepih trenutaka, ali nekima može biti još veći uzrok tuge i depresije. Ako postoji rizik da razmišljanje o zabavi koja je prošla može prouzrokovati isključivo negativne emocije, onda se gore navedeni korak može preskočiti na neko vreme. Umesto toga, vreme je za radovanje budućnosti. Nekima je lakše da odmah počnu da planiraju raspored za sledeći dan, nedelju, mesec... Ne moraju biti veliki događaji, već samo generalni planovi koji mogu pomoći da se osećamo stabilnije i spremno za nove izazove.