NASA: Ovo će biti najhladnije leto u našim životima

Ekstremne temperature zahvatile su velike delove severne hemisfere.

Jedan za drugim toplotni talasi smenjuju se širom Evrope, posebno na jugu kontinenta, kao i u delovima Kine i SAD. Istovremeno su obilne padavine uzrokovale razorne poplave i odnele živote u nekim zemljama, uključujući Japan i severoistok SAD.

Na Sardiniji se očekuju temperature od 46 stepeni Celzijusa, veliki požari su u Grčkoj i Švajcarskoj, a 230.000 ljudi je evakuisano u Kini zbog tajfuna Talim.

Još jedan toplotni talas "može imati svoj nalet sledeće nedelje", nove su prognoze. Upozorenje o kvalitetu vazduha izdato je u Nju Džersiju, jer se dim usled šumskih požara u Kanadi kreće ka jugu, prenosi RTS.

U mnogim delovima sveta danima se izdaju upozorenja bolesnim, starijim osobama i deci da izbegavaju bilo kakve naporne aktivnosti i ograniče vreme provedeno napolju.

Potražnja za ventilatorima i klima uređajima povećava potrošnju električne energije u Italiji.

Temperature u delovima Italije ove nedelje već su više od 40 stepeni, što vrši pritisak na italijansku elektroenergetsku mrežu.

Potrošnja električne energije u toj zemlji juče je bila veća nego u bilo kom drugom trenutku ove godine, pošto su ljudi uključili ventilatore i klima-uređaje kako bi se izborili sa vrućinom.

Izvršni direktor Terne, koja upravlja velikom većinom italijanske elektroenergetske mreže, kaže da je očekivao je da će upotreba danas biti još veća.

Očekuje se da će današnja potrošnja dostići vrhunac od 58,72 GW, što je malo manje od rekorda svih vremena (60,5 GW) postavljenog u julu 2015.

Sijesta kao bekstvo od vrućine?

Taj koncept podržava nemački ministar zdravlja. U Nemačkoj su možda znatno blaže temperature od većeg dela južne Evrope, ali da li dnevna dremka može biti stalno rešenje?

Šef uticajne nemačke grupe za javno zdravlje ohrabruje poslodavce da promene svoje rasporede, kako bi radnici mogli da priušte odmor u popodnevnim satima tokom letnjih vrućina.

Dr Johanes Nisen veruje da bi ljudi trebalo da slede model "kako ljudi rade na vrućini u južnim zemljama: ustati rano, produktivno raditi ujutru i praktikovati sijestu popodne".

Sijesta je praksa koja se često povezuje sa Španijom, ali je uobičajena u svim toplijim delovima sveta.

"Ljudi nisu dovoljno produktivni kada je veoma vruće. Loš san zbog toplih noći može dovesti do dodatnih problema sa koncentracijom", objasnio je dr Nisen. Izgleda da je ideja dobila neku vrstu odobrenja članova nemačke vlade.

Ministar zdravlja, profesor Karl Lauterbah, napisao je na Tviteru: "Sijesta na vrućini svakako nije loš predlog. Međutim, poslodavci i zaposleni treba da sami pregovaraju o tome. Sa medicinske tačke gledišta, to svakako ima smisla za mnoge profesije".

Šumski požari i dalje stvaraju probleme u Grčkoj

Grčka vatrogasna služba je rasporedila kopnene i vazdušne jedinice za suzbijanje požara u četiri različita dela zemlje. Požari su u Hrisokelariji, u Meseniji (na Peloponezu), i na ostrvima Irakleja i Lezbos…

U najvećem od ovih požara, u Dervenohoriji, skoro 300 vatrogasaca i nekoliko letelica pokušavaju da uguše vatru.

Veliki toplotni talas dominira većim delom južne Evrope, sa grmljavinom koja se očekuje na severu kontinenta.

Još jedan toplotni talas zahvata jug SAD i očekuje se da će se proširiti sa jugozapada na istočne države u narednim danima.

Azija se suočava sa toplotnim talasom u unutrašnjosti u centralnim regionima, dok su obale pogođene monsunima, tropskim olujama i tajfunom.

I u Južnoj Americi je takođe bilo ekstremno vreme, sa jakim grmljavinom i padavinama koje su pogodile sever kontinenta i Meksiko.

Naučnik Nase upozorio je da će ovo leto "biti najhladnije" do kraja života ljudi, jer toplotni talasi nastavljaju da "razaraju" Evropu i SAD, a poplave, monsuni i tajfuni – Aziju, ali i da planeta i dalje može da se ohladi ako se nešto preduzme.

"Većina ljudi još uvek ne zna u kakvoj se opasnosti nalazi", napisao je Piter Kalmus na Tviteru.

Kalmus je pozvao da se upotreba fosilnih goriva okonča što je pre moguće, pre nego što je u narednom tvitu pojasnio da će "uvek postojati regionalne i međugodišnje varijacije, ali da u prosečnom smislu, toplotni trendovi znače da će ovo biti najhladnije leto duže vreme".

Takođe je rekao da je moguće da će naša planeta, ako svet i društvo "pređu u klimatske vanredne situacije", početi da se hladi do kraja veka.