Robi Vilijams priznao da pati od telesne dismorfije

Bivša zvezda grupe "Tejk Det" (Take That) osvrnula se na gubitak težine nakon što su fanovi primetili njegovu mršavu građu u video-snimku koji je ranije ove godine objavila njegova supruga Ajda Fild. 
Vilijams je na Instagramu objavio i crtež na kojem su prikazana dva lika od kojih jedan govori da je to "otišlo je predaleko", a drugi – "blagosloven bio". 

Na slici je takođe napisao i da mu je "idealna ciljana težina" ona kada su ljudi zabrinuti za njega. 

"Dakle, ako bi se pojavio duh i rekao da tvoja supermoć može biti da letiš ili da jedeš šta želiš i ostaneš na željenoj težini, ja bih izabrao drugu opciju", rekao je poznati Britanac. Napomenuo je da bi mogao da napiše knjigu o tome koliko "mrzi sebe kada je u pitanju telo".

"To je čista mržnja prema sebi, ružnoća toga što se osećam ružno", kaže pevač.

Naveo je i da zbog telesne dismorfije ponekad pomisli da ima više od 40 kilograma viška i dodao da njegov um u tom smislu vidi samo katastrofu.

"Trenutno sam mršav, ali mi um govori: 'Sjajno, Rob. Uspeo si da smršaš, a sada si star. Čestitam, aplauz'", napisao je. Dodao je da se s ovim poremećajem bori čitav život i da on nikada neće nestati.

Nedavno je otkrio da je išao na nekoliko estetskih tretmana.
"Uradio sam nekoliko stvari - ubrzigao botoks, stavio filere i operisao vilicu. Izgledao sam očajno", naveo je Vilijams i rekao da je to bilo pre otprilike pet godina i da otada ništa nije radio na sebi.

Nedavno je i glumica Megan Foks izjavila da pati od telesne dimsorfije zbog koje, kako kaže "nikad nije zavolela svoje telo". Iako je mnogo smatraju jedo od najlepših žena sveta, ona ipak ne misli tako. "Imam telesnu dismorfiju, nikada se ne vidim onako kako me drugi ljudi vide. Nikada u mom životu nije bilo tačke koju sam volela kod sebe. Put ljubavi prema sebi biće beskrajan, mislim."

Telesna dismorfija - kad ogledalo postaje neprijatelj

Telesna dismorfija je mentalni poremećaj koji se karakteriše preokupacijom i preuveličavanjem nerealnih fizičkih nesavršenosti, koje ili ne postoje ili su tako male da ih druge osobe ne primećuju. Može da se pojavi u bilo kom uzrastu, ali je najčešća kod tinejdžera i mladih odraslih osoba. Jednako su pogođeni i muškarci i žene, a prepoznat je i kao ozbiljan izazov za mnoge ljude širom sveta. Ovaj poremećaj može imati ozbiljne posledice na mentalno zdravlje pojedinaca, ometajući njihovu sposobnost da vode ispunjen i funkcionalan život

Dok mnogi ljudi mogu biti nezadovoljni svojim fizičkim izgledom povremeno, telesna dismorfija je nešto potpuno drugačije. Osobe s ovim poremećajem doživljavaju intenzivnu i prekomernu zabrinutost zbog realnih ili izmišljenih fizičkih nedostataka. Najčešće su pogođeni delovi lica, kao što su nos, oči, usne ili koža, ali poremećaj može zahvatiti bilo koji deo tela.

Iako bismo mogli da smatramo da je telesna dismorfija bolest modernog društva i da su glavni krivci za nju društvene mreže, to nije tako. Nju je prvi opisao italijanski lekar Enriko Morseli, još 1891. godine. Statistika pokazuje da telesnu dismorfiju ima 0,7 do 2,4 procenata populacije.

Skoro 40 procenata obolelih od telesne dismorfije aktivno razmišlja o svojim "fizičkim manama" čak 3 do 8 sati tokom dana, dok njih 25 procenata razmišlja duže od 8 časova svakog dana.