Svet mora da se suoči sa novom realnošću: Požari u Grčkoj, u Kini 80 stepeni, potop u regionu

Dok Srbija gori na skoro 40 stepeni Celzijusa, komšije iz Hrvatske i Slovenije imaju problem sa pljuskovima, gradom i jakim udarima vetra, koji se se posle jučerašnjih nepogoda očekuju i danas.

MUP: Crveni stepen upozorenja zbog jakog nevremena

Posle nevremena u delovima Slovenije, hiljade slovenačkih domaćinstava ostalo je bez struje. Snažni olujni front sa udarima vetra od preko 100 kilometara na sat, dizao je krovove kuća i rušio stabla širom Maribora i Celja, Dolenjske, Kočevske i Bele Krajine.

Slično je bilo i u području Varaždinske i Krapinsko-zagorske županije, kao i Zagreba, Samobora, Čakovca i Bjelovara. Tamo su sinoć jaka kiša praćena grmljavinom i snažnim vetrom, ostavili srušena stabla i električne stubove na putevima, dignute krovove i probleme sa električnom energijom, saopštili su u Direkcije civilne zaštite Hrvatske, prenela je agencija Hina.

Dubrovnik je jutros bio najtopliji grad sa temperaturom od 29,9 stepeni izmeremih u 7 sati, podaci su Državnog hidrometeorloškog zavoda.

Na Prevlaci je temperatura iznosila 28.4 stepena, a na Lastovu 28.3. Temperatura mora je jutros bila 25.8 stepeni.

Meteoalarm koji upozorava na lokalno nevreme je na snazi za celu unutrašnjost i riječku regiju i danas, a ne isključuje ni pojavu grada. 

Četvrtak i petak će takođe biti nestabilni, posebno na na severnom delu Jadrana.

Šumski požari gore već treći dan zapadno od grčke prestonice Atine, gde su čuvari Akropolja i drugih arheoloških znamenitosti poslednjih dana radili pod ekstremnom temperaturom iznad 45 stepeni Celzijusa.

Zbog toga su sindikati rada rešili da skrate radno vreme za četiri sata dnevno, objavio je danas nijihov sindikat PEYFA.

Počev od četvrtka, a verovatno sve do nedelje, zaposleni neće raditi od 16 do 20 časova, a odluka o skraćenju radnog vremena mera je "zaštite zdravlja i čuvara i posetilaca" kojih je ove godine neuobičajeno mnogo.

Požari u Kanadi van kontole

Požari u kanadskoj pokrajini Britanska Kolumbija rasplamsali su se i zahvatili veliku površinu šume, a situacija će se verovatno pogoršati zbog vrućeg i suvog vremena, saopštile su lokalne vlasti.

Požari su veliku štetu naneli i poljoprivrednicima, a u pokrajini su dosad stradale najmanje dve osobe, prenosi AP.

Ministarka za vanredne situacije Britanske Kolumbije Bovin Ma rekla je da je u pokrajini trenutno aktivan 391 šumski požar i da je više od polovine van kontrole.

"Znamo da je put pred nama dug, složen i izazovan", rekla je Ma na konferenciji za medije.

Oko 2.000 vatrogasaca se, širom Britanske Kolumbije, bori protiv požara, a vlasti su prošle nedelje zatražile dodatnih 1.000 vatrogasaca iz inostranstva.

Italija: Zbog vrućina nagli porast hitnih slučajeva u bolnicama

Pojedine bolnice su prijavile porast od 20 do 25 odsto hitnih slučajeva usled dehidracije ili drugih bolesti uzrokovanih prekomernim izlaganjem toploti.

Temperature u Rimu su u utorak dostigle 41,8 stepeni Celzijusa, čime je oboren prethodni rekord od 40,7 stepeni Celzijusa postavljen u junu 2022. godine, navodi Gardijan.

Sicilija je dostigla oko 41 stepeni Celzijusa, a na Sardiniji je bilo najviše 45 stepeni Celzijusa.

U južnom gradu Napulju, bolnica Kardareli saopštila je da je 231 pacijent dobio hitnu pomoć u poslednja 24 sata, što znači da je pomoć pružena jednom pacijentu na svakih šest minuta, a to je najviše od pandemije korona virusa 2020. godine.

Većina pacijenata su stariji, neki iz domova, ali pomoć zbog vrućine traže ljudi svih uzrasta, uključujući turiste.

"Ovo je izuzetno delikatan trenutak", rekao je Antonio d'Amore, generalni direktor bolnice. Naveo je da je od onih koji su primljeni u ponedeljak, dva odsto bilo u teškom, a 38 odsto u srednje kritičnom stanju.

Apelovao je na građane da kontaktiraju hitnu pomoć samo u slučajevima kada je to zaista neophodno.

Italijansko ministarstvo zdravlja proglasilo je "crveni alarm" za 23 grada, uključujući Rim, Firencu, Bolonju, Bari, Kataniju, Kaljari, Palermo i Torino, što znači da je vrućina toliko intenzivna da se smatra da predstavlja pretnju po zdravlje za celokupno stanovništvo, a ne samo za decu i starije.

Povećanje broja prijema u hitnoj pomoći prijavljeno je i u bolnicama u južnom regionu Pulja i u Venetu na severu.

"Italija je zemlja sa jednom od najstarijih populacija, a kada je starost u kombinaciji sa zdravstvenim problemima kao što su srčana oboljenja ili teškoće sa disanjem, velika toplota stvara fatalnu situaciju", rekao je Đovani Leoni, potpredsednik italijanskog udruženja lekara.

Feniks 19 dana uzastopno na 43 stepeni

Ništa bolje nije ni sa one strane Atlantika. Jedan grad u SAD već 19 dana uzastopno beleži rekordne temperature od najmanje 43 stepena Celzijusa.

Feniks, naime, gori na temperaturama koje ni noću ne spadaju ispod 32 stepena, pa je širom grada postavljeno oko 200 centara za hlađenje i hidrataciju, ali se velika većina zatvara rano popodne zbog nestašice ljudstva i novca.

"Ovo će verovatno biti jedan od najznačajnijih perioda u gradskom zdravstvenom dosijeu smrti i bolesti", rekao je David Hondula, iz gradske administracije.

Toplotni talas u Feniksu ima i dugoročne i kratkoročne uzroke, rekao je Rendi Cerveni sa Univerziteta u Arizoni. Dugoročni, tokom poslednjih decenija, posledica su ljudske aktivnosti, a kratkoročni uzrok je visok pritisak na zapadu Sjedinjenih Država, nazvan "toplotna kupola" - visok vazdušni pritisak koji ne samo što donosi i stvara toplotu, već sprečava kišu i oblake da donesu olakšanje.

"Ovaj toplotni talas je jak i neumoljiv. Nažalost, to je preteča onoga što dolazi", rekla je Ketrin Džejkobs, direktorka Centra za nauku i rešenja o prilagođavanju klimi na Univerzitetu u Arizoni.

Skoro svakog julskog dana prosečna temperatura u svetu bila je viša od najviše izmerene proteklih godina, a američke meteorološke stanice oborile su više od 860 toplotnih rekorda u proteklih sedam dana.

Moskva poplavljena, u Kini izmereno 80 stepeni

Nepogode druge vrste pogodile su Moskvu u utorak popodne. Jak vetar i pljuskovi oborili su oko 70 stabala u ruskoj prestonici, a oštećeno je više od 50 automobila, rečeno je Interfaksu u hitnim službama.

U nevremenu nema povređenih.

Inače, za manje od sat vremena u gradu je palo do 23 mm padavina, što je više od četvrtine mesečne norme za jul.

Udari vetra ponegde su dostizali i 20 metara u sekundi.

Desetine ulica bilo je poplavljeno, a Park Gorki je bio zatvoren.

Nadležni su preporučili da restorani i kafići zatvore letnje terase.

Poslednjih dana temperature u Kini i drugim delovima Azije, takođe obaraju sve rekorde.

Džinovski termometar u kineskoj provinciji Sinđang izmerio je temperaturu tla od 80 stepeni Celzijusa, broj poginulih od obilnih kiša u Južnoj Koreji danas je dostigao 44.

Radoznali turisti u zapadnoj kineskoj provinciji Sinđang, opremljeni šeširima i kišobranima širokih oboda borili su se sa visokim temperaturama da bi snimili selfije uz ogromni termometar koji je pokazivao temperaturu u realnom vremenu od 80 stepeni Celzijusa, prikazala je državna televizija.

To stvara probleme državama širom sveta i nalaže da se hitno pozabave klimatskim promenama, za koje naučnici tvrde da će toplotne talase učiniti još češćim, ozbiljnijim i smrtonosnim, navodi Rojters.

SZO: Prošle godine vrućine odnele 60.000 života, ta brojka će rasti

Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu Hans Kluge, istakao je da je "očajnički i hitno potrebno" uhvatiti se u koštac sa klimatskom krizom.

Podsećajući na 60.000 smrtnih slučajeva u Evropi prošle godine usled ekstremnih vrućina, Kluge je rekao da se očekuje da će broj smrtnih slučajeva od ekstremnih vrućina "rasti iz godine u godinu", prenosi Sinhua.

Trenutne "opasne zone" obuhvataju južnu i istočnu Evropu, rekao je Kluge, pozivajući javnost da redovno proverava vremenske izveštaje, prati lokalne smernice i informiše se o zdravstvenim rizicima vezanim za vremenske prilike".

"Pored prilagođavanja novoj realnosti ovog leta, moramo gledati u godine i decenije koje su pred nama", rekao je Kluge i naglasio da klimatska kriza predstavlja egzistencijalnu pretnju ljudskoj rasi.