Decenijama lekari pokušavaju da otkriju koja je idealna količina vode za konzumiranje u toku dana - da li dobro poznatih osam čaša dnevno, ili možda deset? Za sada, precizan odgovor još uvek ne postoji, ali stručnjaci smatraju da je najbolje slušati svoje telo.
Drugim rečima, ako smo žedni, trebalo bi da pijemo vodu. Ako ne osećamo žeđ, ali nismo dugo konzumirali nikakvu tečnost, onda je u redu osvežiti se većom količinom vode. Najvažnije je sprečiti potpunu dehidrataciju, pogotovo kada se znojimo tokom letnjih dana.
Ipak, mnogi mogu nesvesno preterati sa ovakvim "preventivnim merama" i konzumirati mnogo više vode, nego što je telu potrebno.
Posledice prekomernog unosa vode
Konzumiranje previše vode može dovesti do opasnog pada nivoa natrijuma u krvi i tada se pojavljuje hiponatremija. Natrijum deluje kao zaštitnik, regulišući gde se voda distribuira po telu i koliko se šalje u bešiku, tako da je neophodno održavati pravilne nivoe ovog elektrolita.
Situacije hiponatremije su retke i obično se dešavaju kod sportista koji su izuzetno izdržljivi ili kod ljudi sa određenim zdravstvenim stanjem. Neki od simptoma su mučnina, povraćanje, glavobolja, a u ekstremnim slučajevima može doći do konvulzija, kome ili čak smrti.
Hiponatremija se ne može dogoditi kada svakodnevno unosimo umerene količine vode. Naše telo će prirodno "usporiti" naš unos vode (osećaj nadutosti, odlazak u kupatilo...). Ipak, nekada se može dogoditi da izubimo svest o količini vode koju konzumiramo, pogotovo tokom vrelih letnjih dana. Kako bismo izbegli "trovanje" vodom, neki od znakova na koje treba da obratimo pažnju su:
Nadimanje i mučnina
Bubrezi mogu da izluče maksimalno od osamsto do hiljadu mililitara vode na sat. Sve što premašuje navedeno ograničenje počinje da "preplavljuje" telo, koje više ne može da se oslobodi viška vode. Tada ćelije nabubre, da bi je "prihvatile" i počinjemo da se osećamo natečeno i naduto, sve dok ne smanjimo unos vode, kako bi bubrezi mogli da stignu da odrade svoj posao.
Pored toga, želudac pun vode kod mnogih može da stvara osećaj mučnine, koju je nekada teško prepoznati, jer uglavnom pomislimo da se osećamo loše zbog prevelikog unosa hrane, zbog vrućine i slično. Ako pijemo više vode nego inače, a počinjemo da osećamo slabost, umesto da smo osveženi, onda je bolje smanjiti dozu.
Česti odlasci u toalet
Jedan od najočiglednijih znakova da preterujemo sa unosom vode je često pravljenje pauza za odlazak u toalet. Iako je preporučljivo da se u toku dana odvojimo od posla i imamo slične mini-pauze u toku dana, ako počinju da nas ometaju u koncentraciji i završavanju obaveza, onda je dobro umanjiti količinu unosa vode.
Osim ometanja posla u toku dana, ako se redovno budimo u toku noći zbog odlaska u tolaet, ovakve navike mogu dovesti i do ozbiljnih poremećaja spavanja, koji mogu samo negativno uticati na raspoloženje i zdravlje.
Boja urina
Mnogi stručnjaci se slažu da je boja urina jedan od najpouzdanijih pokazatelja zdravstvenog stanja pojedinca. Poznato je da tamna boja ukazuje na dehidrataciju, ali isto važi i za drugi ekstrem. U slučaju da je urin veoma bistar, to jest da liči na vodu, onda bi verovatno trebalo regulisati unos vode.
Glavobolja, moždana magla
Nivo natrijuma se blago smanjuje kada telo postane preplavljeno vodom, što dovodi do oticanja ćelija. Pošto je mozak zatvoren u lobanji, skoro da nema mesta za širenje ćelija i stvara se pritisak. Tada nastaju glavobolje, a u nekim slučajevima može doći i do moždane magle.
Još uvek ne postoje tačni podaci o tome koji nivo natrijuma u krvi uzrokuje ove rane simptome (stručnjaci smatraju da se verovatno razlikuju od osobe do osobe), ali ako često pijemo vodu i počinjemo da osećamo bol u glavi, onda je bolje prestati i sačekati da neprijatan osećaj prođe.
Umor i bol u mišićima
Zbog nedostatka elektrolita, može se javiti bol, grčenje i drhtanje mišića. Pored toga, nedovoljno elektrolita dovodi do pada energije. Ako vežbamo, pratimo redovan režim ishrane i spavamo dovoljno, ali i dalje osećamo veliki umor, onda uzrok može biti hiponatremija. Postepenim umanjenjem količine vode se ponovo mogu uspostaviti pravilni nivoi elektrolita.