Arheolozi pronašli drevni bumerang star 300 hiljada godina

Punih trideset godina bilo je potrebno britanskim naučnicima da istraže artefakte pronađene u Šeningenu, a uz pomoć savremenih tehnologija otkriven je i bumerang star preko 300 hiljada godina. Koristili su ga predstavnici vrste Homo hajdelbergenzis koji su uz pomoć njega lovili plen.

Arheolozi Univerziteta Redinga iz Velike Britanije otkrili su najstariji bumerang na svetu koji se koristio za lov na životinje, a istorijsko otkriće dogodilo se u Nemačkoj. Arheološko iskopavanje bilo je napravljeno još 1994. godine u Šeningenu, a tada je arheološki tim pronašao nekoliko artefakata za koje su sumnjali da su stari između 300 i 337 hiljada godina, međutim, nisu imali dovoljno podataka da procene o kojim se predmetima radi, kao ni iz kog su perioda istorije. Jedan od tih predmeta bio je i štap dužine 77 centimetara.

Godine i godine proučavanja otkrile bumerang star 300 hiljada godina

Arheolozi gotovo tri decenije nisu mogli utvrditi šta predstavljaju predmeti pronađeni u Šeningenu, a moderne tehnike snimanja konačno su im dale dovoljno materijala za dalje istraživanje. Rezultat je bio i više nego zadovoljavajuć, a ispostavilo se da je jedan od predmeta, štap dug 77 centimetara, napravljen od grane smrče i zašiljen na oba kraja. Proučavanjem zakrivljenosti vrhova oni su otkrili da je reč o prastarom bumerangu koji su predstavnici vrste Homo hajdelbergenzis koristili prilikom lova.

Slojevi sedimenata doprineli očuvanosti artefakta

Pukom srećom, drevni artefakti punih 300 hiljada godina bili su prekriveni sedimentima organskog treseta i lapora, a ovakva "ljuštura" doprinela je neverovatnoj očuvanosti istorijski važnih predmeta od oksidacije, ali i štetočina. Mikročestice polena koje su se zadržale na bumerangu otkrile su i da su u okolini Šeningena u drevna vremena bile borove i brezove šume, ali i jezero. Danas, prastari bumerang je izložen u muzeju u Šeningenu, a konzerviran je uz pomoć mešavine oligomernih i monomernih oblika melamina i formaldehida.