Naučnici otkrili da metal ima sposobnost samoisceljenja

Eksperiment u kome se testirala otpornost metala je doveo do zanimljivog otkrića, kada je metalna ploča počela sama da se spaja nakon što je bila razdvajana na silu.

Dva tima naučnika su testirali malu ploču platinuma, debljine od četrdese nanometara. Korišćenjem specijalizovane tehnike transmisionog elektronskog mikroskopa, suprotni krajevi metala su se povlačili dvesta puta svake sekunde. Zatim, tim naučnika je posmatrao samoizlečenje istog komada platinuma, suspendovanog u vakumu, na ultra malim razmerama, "Sajens Alert".

Pukotine uzrokovane prethodno opisanim tipom naprezanja su poznate kao oštećenje od zamora, to jest ponavljani napon i kretanje, koje uzrokuje mikroskopske lomove, što na kraju dovodi do oštećenja mašina ili konstrukcija. Nakon oko četrdeset minuta posmatranja, pukotina u platini je počela da se ponovo spaja i popravlja, pre nego što je ponovo krenula da se napreže i razdvaja u drugom pravcu.

"Ovo je bilo apsolutno zapanjujuće gledati iz prve ruke“, kaže Bred Bojs, jedan od autora studije i naučnik o materijalima iz "Sandia Nešnal Laboratoris (Sandia National Laboratiories). "Mi svakako nismo tražili ovaj rezultat."

"Potvrdili smo da metali imaju sopstvenu prirodu i sposobnost samoisceljivanja, barem u slučaju dobijenih pukotina od umora na nanoskali," zaključio je Bojs.

Za sada, ovo su jedini uslovi pod kojima je otkrivena ova osobina i još uvek nije sigurno kako je došlo do samoisceljenja metala, kao ni na koji način se otkriće može primeniti u budućnosti.

Ipak, kada se u obzir uzmu veliki troškovi za popravku mostova, motora, mobilnih uređaja, materijali koji imaju sposobnost samoisceljenja mogu mnogo doprineti u budućnosti.

Jedna studija od pre desetak godina je pokazala da postoji potencijal za ovakve reakcije metala na stres, jer je utvrđeno da kristalna zrna pod pritiskom pomeraju svoje granice. Isti autor je radio i na ovoj, najnovijoj studiji, koristeći ažurirane kompjuterske modele kako bi pokazao da se njegove teorije, stare nekoliko decenija, o samoizlečenju metala na nanorazmeri poklapaju sa onim što se dešavalo u novom eksperimentu.

Još jedan obećavajući aspekt istraživanja je da se ​​proces automatskog popravljanja desio na sobnoj temperaturi, iako je metalu obično potrebno mnogo toplote da bi promenio oblik. Eksperiment je izveden u vakuumu i ostaje da se vidi da li će se isti proces desiti i konvencionalnim metalima u sličnom okruženju.

Moguće objašnjenje uključuje proces poznat kao hladno zavarivanje, koji se dešava na temperaturi okoline, kad god se metalne površine približe dovoljno da se njihovi atomi "zapliću". U većini slučajeva, tanki slojevi vazduha ili zagađivača ometaju proces, u okruženjima kao što je vakuum svemira, čisti metali mogu biti primorani da se približe dovoljno da se bukvalno zalepe.

Naučnici se nadaju da će ovo otkriće podstaći istraživače materijala da razmotre da, pod pravim okolnostima, materijali mogu učiniti stvari koje su nekada delovale nemoguće.