Filmovi koji predstavljaju dva veoma različita univerzuma su već nedeljama hit na društvenim mrežama. Film "Barbi" je zaintrigirao javnost još od kako su prve fotografija sa snimanja bile objavljene na internetu, pa mnogi željno iščekuju film o lutki, koja je decenijama bila omiljena milionima ljudi širom sveta. Svet pun roze boje, plastičnih predmeta i osmeha, obeležava ovaj najnoviji letnji film rediteljke Grete Gervig.
S druge strane, "Openhajmer" je biografski dramski film, koji istražuje tamnu stranu čovečanstva kroz priču o Robertu Openhajmeru, tvorcu atomske bombe. Delo reditelja Kristofera Nolana je sigurno savršena prilika za preispitivanje ljudske prirode i tragedije.
Nadimak je nastao kada je objavljeno da će oba filma biti objavljena istog dana. U početku je to izgledalo kao klasičan primer kontrareklame, gde bi gledaoci morali da biraju jedan ili drugi film u zavisnosti od svog ukusa. Bilo je čak i glasina da je Vorner Bros osvetnički postavio Barbi protiv Openhajmera jer je Kristofer Nolan napustio studio, svoju dugogodišnju kuću, i prešao se u Univerzal. Ali tonski kontrast između filmova bio je previše urnebesno oštar da bi korisnici društvenih medija mogli da odole, i ubrzo je ovo zakazivanje puštanja filma na isti dan rezultiralo više nezvaničnim partnerstvom nego rivalstvom. Ime" Barbenhajmer" je uzelo maha.
Zašto su dva (naizgled) veoma različita filma zajedno postala veliki hit na društvenim mrežama
Pre svega, premijere oba filma padaju na isti dan (21. jul), što već predstavlja dovoljno zanimljiv kontrast koji privlači pažnju publike. Ipak, ako malo dublje zagledamo u priče i procese stvaranja, oba projekta imaju mnogo više sličnosti nego što možemo pretpostaviti.
Pre svega, oba reditelja imaju veoma verne ljubitelje i poznati su po svojim specifičnim stilovima. Greta je poznata po delima kao što su "Bubamara" i "Male žene", a Nolan po "Mračnom Vitezu" i filmu "Početak". Ponovo, ne postoje sličnosti između njihovih opusa, ali "Barbi" i "Openhajmer" dele jedan vrlo važan aspekt, a to je kreativnost i ručni rad.
"Barbina" kuća je zapravo pažljivo sagrađena scenografija, njeni plastični predmeti su ručno izvajani i sastavljeni, kako bi podsećali na prave igračke. S druge strane, Kristofer Nolan je za javnost izjavio da za simulaciju eksplozije bombe nije koristio nikakve specijalne efekte. Ljubav prema "tradicionalnom" stvaralaštvu se na ovaj način jasno može videti, iako su u pitanju dve potpuno drugačije estetike.
Sledeća, a možda i najvažnija stvar koja povezuje ova dela su teme koje istražuju. Sigurno je da će "Openahjmer" navesti mnoge da razmišljaju o ljudskoj prirodi, smrti, životu, tragediji... Interesantno je da se i "Barbi", iako je ceo film pun roze boje i vesele muzike, dotiče navedenih egzistencijalnih pitanja.
Interesantna jing-jang dinamika koju dela imaju je privukla pažnju širom sveta a fenomen je nastavio da se širi na društvenim mrežama. Mnogi ljudi opisuju da planiraju prvo da gledaju "Barbi", pa odmah zatim pređu u salu da gledaju "Openhajmera" ili obrnuto. Korisnici prave šaljive fotografije, u kojima na scene iz "Openhajmera" stavljaju roze filtere, a "Barbi" zatamnjuju, kao kada bi se boje filmova zamenile.
Pojedini kreatori su čak kombinovali trejlere za oba filma i stvorili jedan ceo, zaseban trejler, u kome se veseli "Barbilend" i "ozbiljan" Nolanov univerzum preklapaju. Sigurno je da je ovaj interesantan fenomen bio sjajan marketing, preko kojeg publika bira da li će otići na "svetlu" ili "tamnu" stranu. Interesantno je da su dva najpopularnija letnja projekta toliko različita, ali u isto vreme, toliko ista - neko želi da oseti pravu težinu ljudske prirode, kroz tamne boje i emocionalne scene, a neko želi da uživa u veselom koloritu, uz satiričan (ali i filozofski) prikaz traženja smisla života.