Naučnici iz Tambovskog državnog univerziteta i Nacionalnog istraživačkog tehnološkog univerziteta sintetizovali su uzorke nanočestica titanijum-trisulfida (jedinjenja titanijuma i sumpora) kako bi proučili njihova antibakterijska svojstva, a kako se ispostavilo, dobijene čestice imauju visoku antibakterijsku aktivnost - pod određenim uslovima, čak i 3, puta jaču od hlora. Autori istraživanja očekuju da će zahvaljujući ovom otkriću u budućnosti bili na korak bliži razvoju novih vrsta antibiotika.
Bakterije danas otpornije nego pre
Problem otpornosti bakterijskih patogena na antibiotike danas je jedan od najvećih pretnji globalnom ljudskom zdravlju, a ovaj podatak posebno zabrinjava i Svetsku zdravstvenu organizaciju - baš iz tog razloga potraga za novim antibiotskim lekovima važan je zadatak koji imaju farmaceuti i hemičari širom sveta.
Srećom, ruski naučnici su izgleda pronašli "idealnog kandidata" koji bi mogao zameniti današnje antibiotike, a čestice titanijum-trisulfida, koje su sintetizovane na temperaturi od 450 do 500 stepeni Celzijusa iz traka nanometarske debljine pokazale su da mogu biti dostojna zamena.
Potrebno je usavršavanje i pronalazak idealnog promera
Specijalisti su uz pomoć elektronske mikroskopije i spektroskopskih metoda prikupili informacije i o fizičko-hemijskim svojstvima materijala, a pokazalo se da antibakterijska aktivnost nanotraka usko povezana sa hemijskim sastavom okolne tečnosti, što je krajnje netipično za većinu savremenih antibiotika koji se mogu pronaći u upotrebi.
"Primećena su dva vrha toksičnosti (antibakterijskog dejstva): prvi pri minimalnim (0,0001 g/l) i drugi pri maksimalnim (1 g/l) koncentracijama titanijum trisulfida, dok je pri srednjoj koncentraciji od 0,01 g/l primećeno smanjenje toksičnosti, odnosno smanjeno antibakterijsko dejstvo", objasnila je Olga Zaharova, direktorka ruskog Istraživačkog instituta za ekologiju i biotehnologiju.
Zbog ovih svojstava, kako bi titanijum-trisulfidne trake pronašle praktičnu primenu, neophodna su dodatna istraživanja, a na naučnicima je i da pronađu način da stabilizuju jedinjenje u suspenzijama i identifikuju idealan promer u kome je antibakterijska aktivnost najjača uz minimalnu štetu po ljudsko zdravlje, ali i okolinu.