Magazin
Ruski kvas: Moćan napitak koji osvežava i budi snagu
Drugo najpopularnije piće u Rusiji jedna je od glavnih asocijacija na leto i vrelinu, a ovaj prirodan napitak na bazi ražanog ili ječmenog slada bogat je brojnim vitaminima i mikroelementima koji pospešuju zdravlje. Značaj kvasa prepoznao je još ruski car Petar I koji je svojim vojnicima savetovao da kvas piju redovno i u što većim količinama.
Vekovima ovo tradicionalno rusko bezalkoholno piće važi za jedno od omiljenih napitaka tokom letnje žege, a verovali ili ne, ono je i jedan od glavnih sastojaka čuvene ruske hladne supe. Bogat vitaminima i mineralima, kvas je sjajna zamena za gazirane i negazirane sokove, a posebno se preporučuje deci i sportistima jer vraća snagu, smanjuje umor i povećava mišićnu masu.
Kvas je star preko hiljadu godina
Prvi put kvas se spominje u ruskim spisima koji datiraju sa kraja 10.veka, kada je nakon Krštenja Rusije, knez Vladimir naredio da se svim stanovnicima podeli "hrana, med i kvas", a sličan napitak postojao je i u Staroj Grčkoj, kao i Egiptu. Ipak, zahvaljujući plodnom zemljištu, pogodnim klimatskim uslovima i uvek dostupnim sirovinama, kvas je nastavio da postoji samo u Rusiji, gde se i danas proizvode velike količine ovog napitka.
Kvas je nekada bio alkoholno piće, a "kvasiti" je značilo napijati se
Pojedine vrste kvasa koje su pripremane u prošlosti bile su u osnovi sa alkoholom, njihova jačina išla je i do 15 procenata, a za pripremu ovakvog napitka bilo je potrebno između 5 i 6 dana. Stari Rusi bi smešu zrnevlja prvo prelili vrelom vodom i ostavili je da odstoji 24 časa u toploj peći, a kasnije bi, nakon što odstoji, procedili i presuli u hrastove buriće.
Inače, baš zbog toga se ovaj napitak i zove kvas, jer "kvasiti" je značilo "napijati se, odnosno piti alkohol u velikim količinama". Savremeni standardi dozvoljavaju do 1,2 procenta alkohola u kvasu koju se nalazi u komercijalnoj proizvodnji, te je on, kao i kefir, namenjen i odraslima i deci.
Ranije se kvas nije pio, već jeo
U stara vremena, kvas je važio za kompletan obrok, a zahvaljujući njemu mnogi seljani su preživljavali oskudice tokom surovih zimskih perioda. Kvas je sadržao veliku količinu nutrijenata i bio je u osnovi mnogih "seljačkih" jela, a među najpoznatijim je i letnja hladna supa, okroška, u kojoj pored kvasa ima i jaja, luka i krastavaca.
I danas kvas važi za dosta hranljiv napitak koji se proizvodi isključivo od prirodnih sastojaka (najčešće pšeničnog i ražanog zrna) po tehnologiji dvostruke fermentacije, a zahvaljujući tradicionalnoj recepturi njegov ukus je vekovima ostao nepromenjen.
U kvasu su i brojni vitamini i minerali
Kvas je jedan od omiljenih napitaka svih Rusa tokom vrelih letnjih dana, i zaista, nema ništa lepše nego se rashladiti čašom ledenog kvasa na +40 stepeni Celzijusa. Međutim, nije samo prijatan ukus ono što krasi ovaj čudesan napitak: naime, kvas je prirodan izvor vitamina B1 i E, aminokiselina, makro i mikroelemenata, a svi oni veoma pozitivno utiču na rad centralnog nervnog sistema, kardio-vaskularnog sistema i mozga. Dobar je i za zdravlje kože, rast kose i noktiju.
Kvas se dugo koristio kao lek
U stara vremena, u bolnicama i vojnim kasarnama uz pomoć kvasa se vojnicima "obarala" temperatura, a korišćen je i za prevenciju razvoja raznih bolesti. Rusi su smatrali da mlečna kiselina, vitamini grupe B, kalcijum, magnezijum fosfor i aminokiseline (da, sve ovo se nalazi u kvasu) imaju veoma pozitivan uticaj na organizam, a samim tim se i njegovim konzumiranjem sprečavaju razne bolesti i poboljšava opšte zdravlje.
Aleksandar Suvorov i Petar I bili su veliki ljubitelji kvasa i svojim vojnicima su uvek savetovali da ga piju u što većim količinama, kako bi ostali zdravi, jedri i puni snage.
