Korneti ili kutijice sladoleda i đelata u rukama, idealan je dodatak letnjih šetnji gradskim ulicama. Često poželimo da se počastimo kada vidimo da se ovi slatkiši nude na skoro svakom ćošku, ali da li želimo sladoled ili đelato? Da li uopšte postoji razlika ili je "đelato" samo drugi naziv za sladoled?
Iako isprva "izgledaju isto", postoji nekoliko ključnih razlika koje mogu pomoći u biranju između dva dezerta:
Proces proizvodnje
Đelato i sladoled dele tri glavna sastojka - mlečne proizvode, šećer i vazduh. Glavna razlika je u njihovim proporcijama.
Mlečni proizvodi (mleko, kajmak ili oba) i šećer se kombinuju, ravnomerno pomešaju i pasterizuju. Zatim, u smesu se dodaju prirodni ili veštački ukusi i počinje proces mešanja, kojim se određuje koliko vazduha će biti u proizvodu.
Sladoled se brzo meša i zbog toga sadrži veći procenat vazduha. Pored toga, za pravljenje sladoleda se koristi više mlečnih proizvoda, kao i žumanca jajeta, koja se skoro nikada ne koriste za proizvodnju đelata. Žumanca se, zajedno sa dodatnim sastojcima, koriste i kao stabilizatori, koji vezuju vodu i mlečne masti i sprečavaju pojavljivanje kristala leda na površini. Sladoled ima i veću zapreminu od đelata.
Nutritivne vrednosti
Prema portalu "Heltlajn (Healthline)" najmanje deset odsto kalorija sladoleda potiče od njegovih masti, ali, u zavisnosti od proizvođača, procenat se može popeti i na dvadeset pet odsto po kutiji.
S druge strane, đelato obično ima mnogo niži sadržaj masti, oko četiri do devet odsto. Međutim, đelato ima viši sadržaj šećera, tako da je važno znati da iako ima manje masti, ne znači da je uvek zdravija opcija. Za koji god slatkiš da se opredelimo, najbolje je znati pravu meru.
Uglavnom, porcija sladoleda od pola šolje (78 grama) može da sadrži 210 kalorija i ukupno 16 grama šećera, a ista porcija đelata (88 grama) sadrži oko 160 kalorija i 17 grama šećera.
Tekstura, ukus, serviranje
Đelato je uglavnom svilenkaste teksture, a sladoled je kremast. Đelato je gust i zato može da "upije" mnogo više ukusa nego klasičan sladoled, koji često može imati slabije arome zbog mleka, žumanca i drugih stabilizatora. Pored toga, mlečne masti sladoleda "prekriju" jezik i potrebno je duže vremena da registruju ukus.
Kako bismo bolje osetili ukus, đelato se servira na temperaturi od deset do petnaest stepeni više nego sladoled. Porcija se servira ravnom kašikom, koja će dodatno da omekša ovaj dezert. Što se tiče sladoleda, pošto je hladniji i sadrži masti, koristi se veoma zaobljena kašika za sladoled, jer loptice mogu održati oblik duže neko kao kod đelata.
Kako odabrati
Ako želimo hladniji, kremastiji dezert sa određenim ukusom, onda je sladoled dobar izbor. Ako više želimo svilenkastu teksturu, sa intenzivnijim ukusom i manjim procentom masti, ona se možemo opredeliti za đelato. Ipak, oba dezerta se moraju jesti u umerenim dozama, jer konzumiranje isuviše kalorija i šećera koje sadrže može biti štetno za zdravlje. Dokle god su samo povremena poslastica, uz pravilan režim ishrane, mogu biti sjajan dodatak vrelim letnjim danima.