Gravitaciona rupa na Zemlji: Nalazi se u Indijskom okeanu i zbunjuje naučnike

U Indijskom okeanu postoji "gravitaciona rupa" - mesto gde je Zemljina gravitaciona sila slabija, a njena masa niža od normalne, pa se i nivo mora nalazi u blagom padu od 100 metara.

U pitanju je anomalija koja je dugo zbunjivala geologe, međutim, sada su istraživači sa Indijskog instituta za nauku u Bengaluru u Indiji pronašli ono što veruju da je verodostojno objašnjenje za formiranje fenomena.

Naučni tim je koristio superkompjutere da simulira kako se to područje moglo formirati čak 140 miliona godina unazad.

Kako bi rešili misteriju, gefizičari Debandžan Pal i Atreji Goš u svom radu objavljenom u časopisu "Geofizikal risrč leters" usredsredili su se na drevne okeane koji više ne postoje. 

Ljudi su navikli da razmišljaju o Zemlji kao o savršenoj sferi, ali to je daleko od istine.

"Zemlja je u osnovi kvrgavi krompir. Dakle, tehnički to nije sfera, već ono što mi zovemo elipsoid, jer dok se planeta rotira, srednji deo izbočen je napolje. Naša planeta nije homogena po svojoj gustini i svojstvima, pri čemu su neke oblasti gušće od drugih, a to utiče na površinu Zemlje i njenu gravitaciju", rekao je koautor studije Atreji Goš.

Ako sipate vodu na površinu Zemlje, nivo koji voda zauzima naziva se geoid, a to je kontrolisano ovim razlikama u gustini materijala unutar planete, jer one privlače površinu na veoma različite načine u zavisnosti od toga koliko mase ima ispod, dodaju.

"Gravitaciona rupa u Indijskom okeanu je najniža tačka u tom geoidu i njegova najveća gravitaciona anomalija, koja formira kružnu depresiju koja počinje odmah od južnog vrha Indije i pokriva oko 1,2 miliona kvadratnih milja (tri miliona kvadratnih kilometara)", navodi naučnik.

Anomaliju je otkrio holandski geofizičar Feliks Andreas Vening Majnes 1948. godine tokom gravitacionog istraživanja i od tada je ostala misterija.

Da bi pronašli potencijalni odgovor, Goš i kolege koristile su kompjuterske modele kako bi vratili sat 140 miliona godina unazad, sa ciljem da sagledaju širu geološku sliku.

"Imamo neke informacije i izvesno znanje o tome kako je Zemlja tada izgledala. Kontinenti i okeani bili su na veoma različitim mestima, a struktura gustine je takođe bila veoma različita", navodi tim.

Od te početne tačke, sproveli su 19 simulacija do današnjeg dana, rekonstruišući pomeranje tektonskih ploča i ponašanje magme, ili rastopljene stene, unutar plašta, debelog sloja unutrašnjosti Zemlje koja leži između jezgra i kore. U šest scenarija formirala se geoidna nizina slična onoj u Indijskom okeanu.

"Ukratko, naši rezultati sugerišu da stubovi moraju da budu dovoljno plovni da dođu do srednje dubine plašta da bi bili u skladu sa oblikom i amplitudom posmatranog geoidnog ulegnuća", rekli su autori.

Prvi od tih stubova pojavili su se pre oko 20 miliona godina južno od geoidne nizine Indijskog okeana, a 10 miliona godina nakon što je stari okean Tetis potonuo u donji deo plašta. Kako su se stubovi isparenja širili ispod litosfere i pomerali ka indijskom poluostrvu, ulegnuće se pojačalo.

S obzirom na to da su rezultati naučnika u skladu sa elementima prethodnog Gošovog rada sa modelima iz 2017, par je sugerisao da su stubovi podignuti nakon što je morsko dno Tetisa potonulo u donji plašt, remeteći takozvanu "afričku mrlju".

Međutim, drugi istraživači nisu ubeđeni. Oni su istakli da nema jasnog seizmografskog dokaza da su simularani stubovi zaista prisutni ispod Indijskog okeana. Takvi podaci će se možda pojaviti uskoro a razloga za žurbu nema, kako navodi "Sajens alert", očekuje se da će geoidno ulegnuće potrajati još mnogo miliona godina.