Magazin
"DNK dijeta": Naučnici istražuju uticaj gena na naš izbor hrane
Naučnici su otkrili više od trista gena koji utiču na čovekove preference kad je hrana u pitanju i veruju da će budućim razvijanjem istraživanja biti moguće napraviti personalizovane planove ishrane u odnosu na genetske predispozicije pojedinca. Veruju da će analiziranjem genetike biti lakše odrediti koje namirnice bi čovek trebalo da unosi u zavisnosti od zdravstvenih ciljeva.
Nedavno je otkriveno na stotine gena koji direktno utiču na proces biranja hrane koju jedemo, što otvara put kreiranju personalizovanih planova zdrave ishrane, kažu naučnici. Zbog toga veruju da bi novi uvidi u genetsku osnovu koja određuje izbor hrane, mogli da pomognu u poboljšanju ishrane pojedinca.
U jednoj od nedavnih velikih studija gena povezanih sa ishranom, istraživači su otkrili skoro petsto gena za koje se čini da direktno utiču na to koju hranu jedemo.
Naučnici kažu da njihovi nalazi predstavljaju važan korak ka korišćenju genetike osobe za razvoj preciznih strategija ishrane, koje pomažu u poboljšanju zdravlja ili sprečavanju bolesti.
"Neki geni koje smo identifikovali povezani su sa čulnim sistemom, uključujući one za ukus, miris i teksturu, takođe mogu povećati reakciju nagrađivanja u mozgu," objasnila je vođa istraživačkog tima dr Džoan Kol za portal "Saut vest njuz servis (South West News Service)".
"Pošto neki od ovih gena mogu uticati na to da li neko voli određenu hranu ili ne, oni bi potencijalno mogli da se koriste za kreiranje senzornih genetskih profila za kreiranje preporuka plana ishrane na osnovu onoga što pojedinac voli da jede."
Istraživački tim je koristio britansku Biobanku, koja sadrži podatke od oko pola miliona ljudi, da sprovede studiju i identifikuje gene koji su snažnije povezani sa ishranom, nego sa bilo kojim faktorom zdravlja ili načina života.
"Naša kultura, socio-ekonomski status i dostupnost hrane su neki od faktora koji utiču na naše odluke o tome koju hranu jedemo. Genetika igra mnogo manju ulogu u izboru, za razliku od navedenih faktora, tako da moramo proučiti na stotine hiljada pojedinaca da bismo otkrili precizne genetske uticaje na preference. Podaci neophodni za ovo nisu bili dostupni do nedavno," objašnjava Kol.
U novoj studiji, istraživački tim je primenio računarske metode da bi "izvukao" direktne uticaje genetskih varijanti na ishranu i odvojio od indirektnih. Biobanka iz koje su analizirali podatke, pored detaljnih genetskih informacija, sadrži i detaljne zdravstvene i socio-ekonomske podatke, omogućavajući istraživačima da testiraju pojedinačne genetske varijante, a zatim eliminišu indirektne varijante gena koje su bile snažnije povezane sa drugim faktorima.
Analiza je otkrila oko trista gena koji su direktno povezani sa konzumiranjem određene hrane i nešto manje od dvesta gena povezanih sa obrascima ishrane, koji grupišu različite namirnice zajedno, kao što je ukupan unos ribe ili voća.
"Studija je pokazala da obrasci ishrane imaju više indirektnih genetskih efekata, što znači da su u korelaciji sa mnogo drugih faktora. Ovo pokazuje koliko je važno ne proučavati obrasce ishrane u jednom vakuumu, jer uticaj određenog obrasca ishrane na ljudsko zdravlje može biti u potpunosti posredovan drugim faktorima."
Dr Kol nastavlja da proučava novoidentifikovane gene vezane za ishranu, kako bi bolje razumela njihovu funkciju, a istovremeno radi na identifikaciji još više gena koji direktno utiču na preference u hrani. Pored toga, zainteresovana je za ispitivanje da li korišćenje genetike osobe za prilagođavanje profila ukusa dijete dizajnirane za gubitak težine može poboljšati rezultate.
