Mučnina i paraliza stomaka nakon korišćenja "ozempika": Nuspojave "magičnog štapića za mršavljenje"
Od kada su poznate ličnosti počele javno da dele iskustva o korišćenju "ozempika", koji su mnogi nazvali "magični štapić za mršavljenje", korišćenje ovog leka za dijabetes kao pomoć u skidanju kilograma je postao trend širom sveta. Ipak, mnogi ga uzimaju bez razmišljanja o potencijalnim rizicima i opasnostima koje može imati po organizam. Nekoliko ljudi je podelilo svoja iskustva , nakon što su dobili ozbiljne poremećaje rada stomaka prilikom korišćenja leka.
Sve više ljudi prijavljuje da imaju probleme sa konzumiranjem hrane nakon korišćenja "ozempika", jer ih čak i male količine navode na povraćanje.
Mario Tama / Getty
"Ozempik" je lek za dijabetes koji sve više ljudi širom sveta koristi za mršavljenje, toliko da je prouzrokovalo i globalnu nestašicu leka, uprkos brojnim upozorenjima lekara. Lek za dijabetes "ozempik" i lekovi za mršavljenje, kao što je "vegovi", u osnovi sadrže supstancu semaglutid. Lekovi iz ove porodice, koja uključuje i lekove kao što su "tirzepatid" i "liraglutid", oponašaju hormon GLP-1, koji telo prirodno proizvodi. Jedna od uloga GLP-1 je da usporava prolaz hrane kroz stomak, što pomaže ljudima da se duže osećaju sitim, samim tim i unošenja manjih količina hrane i mršavljenja.
Međutim, ako stomak previše uspori sa radom, dolazi do gastropereze, odnosno paralize stomaka. Doktori kažu da sve više sličnih slučajeva izlazi na videlo, od kako je popularnost navedenih lekova porasla. Nekoliko ljudi se požalilo da pati od sindroma cikličnog povraćanja, jer im se varenje toliko usporilo da im može pozliti čak i od veoma male količine hrane, jer im je želudac konstantno previše pun hrane.
Uglavnom će manje od deset odsto hrane ostati u stomaku četiri sata nakon jela. Ako se broj poveća između deset i petnaest odsto, onda je u pitanju blaga gastropereza, srednja je od petnaest do trideset pet odsto, a sve preko trideset pet odsto je teška gastropereza, od koje su mnogi počeli da pate nekoliko meseci nakon korišćenja "ozempika" i sličnih lekova. Džouni Najt je za "Si-En-En" objasnila da je, nakon uzimanja "ozempika", morala da pije tablete za mučninu svaki dan, kad god i šta god bi jela, uvek je morala da povraća.
Ipak, lekari nisu odmah povezali njene probleme sa korišćenjem leka za mršavljenje, jer još uvek ne postoje konkretni dokazi da "ozempik" može razviti takve poremećaje varenja. Do sada se smatralo da su ovi ekstremni slučajevi, poput gastropereze i sindroma cikličnog povraćanja, prilično retki, kao i da postoji mogućnosti da je lek samo pogoršao već postojeće stanje "sporog stomaka".
Doktori kažu da ljudi mogu imati stanje koje se zove odloženo pražnjenje želuca, a da to ne znaju, sve dok ga nešto "ne pokrene". Pored toga, na etiketi "ozempika" nema upozorenja da može doći do gastropareze.
U odgovoru na zahtev "Si-En-Ena" za komentar, proizvođač "ozempika" i "vegovija" ističe da se lekovi ove klase koriste već petnaest godina za lečenje dijabetesa i osam godina za lečenje gojaznosti, te da su opsežno proučavani kako u redovnoj upotrebi, tako i u kliničkim ispitivanjima.
"Gastrointestinalni problemi su dobro poznati neželjeni efekti lekova klase GLP-1. Za semaglutid, većina ovih neželjenih efekata je blage do umerene težine i kratkog trajanja. Poznato je da GLP-1 izazivaju kašnjenje u pražnjenju želuca, kao što je navedeno na etiketi svakog od naših GLP-1 RA lekova i simptomi mučnine i povraćanje su navedeni kao neželjeni efekti", navodi se u saopštenju.
Pexels/Andrea Piacquadio
Za sada nije moguće zaključiti da je "ozempik" doveo do razvoja gastropareze, osim ako pacijenti nisu prethodno bolovali od nje. Sprovedena je jedna studija u kojoj je analiziran uticaj leka na proces pražnjenja hrane iz želuca. Ispitano je četrdeset gojaznih osoba a podeljeni su u dve grupe: jedna je koristila "liraglutid", a druga je dobila placebo. Oni koji su uzimali "liraglutid" su imali vidno sporije varenje u poređenju s drugom grupom. Na primer, na početku je bilo potrebno oko sedamdeset minuta da da polovina hrane koju su pojeli napusti stomak, u poređenju sa samo četiri minuta u placebo grupi. Nekima je trebalo čak i oko dva sata da polovina hrane napusti stomak.
Oni koji su uzimali lek su smršali za veoma kratko vreme, ali su počeli da osećaju mučninu nakon prvih nekoliko puta uzimanja leka. Ipak, posle šesnaest nedelja, organizam ispitanika se "navikao" na lek i simptomi su popustili.
"Nažalost, nije bilo dovoljno ovakvih vrsta studija, tako da pretpostavka da ova klasa lekova odlaže pražnjenje želuca nije tako dobro prepoznata. Moguće je da neki pacijenti imaju granično sporo pražnjenje želuca i korišćenje jednog od GLP-1 može izazvati potpunu gastroparezu" napominje gastroenterolog dr Majkl Kamileri.
Pojedini doktori smatraju da su ekstremni slućajevi povraćanja i poremećaja stomaka samo "nesrećni slučajevi". Ipak, potrebno je biti vrlo oprezan pre korišćenja bilo kojih lekova za mršavljenje, jer neželjeni efekti i potencijalne opasnosti mogu postati mnogo veći problem od viška kilograma. Ako ni jedna vrsta vežbanja i promene režima ishrane ne pomažu, onda je najbolje konsultovati se sa lekarom pre korišćenja "magičnih štapića".
