Magazin
Zašto smo zdraviji i srećniji kada je napolju toplo
Nova studija je otkrila kako vreme i sunčeva svetlost utiču na veliki broj ljudi, jer se mnogi osećaju ne samo srećnije, već i mnogo zdravije tokom letnjih meseci. Iako vrućine nekada mogu biti izvor umora i stresa, zbog čega neki više vole zimu, mnogi ljudi smatraju da ih "prijatno i sunčano" vreme najviše motiviše da budu aktivni i vode računa o ishrani. Pozitivni efekti sunca na san, raspoloženje, mozak i celokupan organizam mogu biti objašnjenje za promene u navikama čoveka tokom toplih meseci.
Anketa u kojoj je učestvovalo oko dve hiljade ljudi pokazala je da se više od polovine učesnika oseća više motivisano da vodi računa o svom zdravlju ako je vreme napolju "savršeno", a mnogi su objasnili da sunce za njih ima veliku ulogu u promeni raspoloženja i stava o pravilnoj ishrani i vežbanju.
Utvrđeno je da su sunčano nebo (46 posto) i tople temperature (45 posto) "najzdraviji" vremenski uslovi, ali ako je napolju olujno ili vlažno (10 posto), mnogi će verovatno pribegavati nezdravim navikama. Može se pretpostaviti da tmurno vreme utiče negativno na nivoe energije i raspoloženje, tako da mnogi traže "utehu" u poslasticama, izležavanju i sličnim aktivnostima.
Svaki četvrti učesnik se složio da mu boravak napolju daje više energije za obavljanje aktivnosti koje vole, a skoro polovina je objasnila da su fizički najaktivniji tokom letnjih meseci. Pored toga, polovina ispitanika je rekla im prioritet postaju zdravija ishrana, redovno vežbanje i svakodnevno uzimanje vitamina.
S druge strane, kada su hladni i vlažni meseci, učesnici su prijavili da se osećaju najmanje zdravo i odmorno, a više od polovine smatra da su tada manje fizički aktivni.
Kako toplo vreme utiče na čoveka
Veliki broj ljudi će se osećati manje nesrećno kada je napolju sunčano i toplo (to jest, kada nije previše toplo), rezultat je istraživanja. Postoji jaka veza između sunčeve svetlosti i našeg nivoa serotonina, to jest hormona koji nas čini srećnim. Pored toga, postoje brojna objašnjenja za čovekovu prirodnu naklonost ka letnjim mesecima, koja mogu biti značajni faktori u poboljšanju celokupnog zdravlja organizma i nivoa energije:
Sunce nam pomaže da zaspimo
Redovno izlaganje sunčevoj svetlosti podstiče proizvodnju melatonina, hormona koji pomaže u regulisanju cirkadijalnog ciklusa spavanja i buđenja. Pošto se ovaj prirodni ritam često remeti kod savremenog čoveka (zbog plave svetlosti iz tehnologije, nepredvidivih rasporeda rada...), mnogi ljudi se nikada ne osećaju naspavano. Lučenje melatonina se podstiče osećaj pospanosti, što nam pomaže se da lakše opustimo noću, zaspimo i sutradan se osećamo odmorno i spremno za novi dan.
Poboljšava libido
Vreme provedeno napolju tokom sunčanih dana može da utiče na čovekov seksualni nagon. Stručnjaci smatraju da je vitamin D, koji se dobija od sunčeve svetlosti, pomaže u balansiranju hormona kod muškarcaca i žena. Istraživači sa Medicinskog univerziteta u Gracu u Austriji otkrili su da samo jedan sat izlaganja sunčevim zracima može povećati nivo testosterona kod muškaraca za šezdeset devet odsto, što pomaže za uravnoteženje raspoloženja, povećanog seksualnog nagona i kognitivne funkcije.
Isto važi i za žene - istraživači u Kini, koji su sproveli studiju o ženama u postmenopauzi, identifikovali su vezu između niskog nivoa vitamina D i niskog nivoa estrogena, ženskog polnog hormona, što znači da unos vitamina može biti od velike pomoći za libido.
Izlaganje suncu jača kosti
Vitamin D je takođe ključan kao pomoć našem telu da apsorbuje kalcijum, koji je odgovoran za jačanje naših kostiju, a nedostatak vitamina D je povezan sa osteoporozom, rahitisom i autoimunim bolestima. Anliziranjem brojnih slučajeva padova kod starijih ljudi (koji su delimično posledica krhkih kostiju) stručnjaci su utvrdili da bi se broj slučajeva mogao smanjiti za više od jedne četvrtine, samo ako bi se starijima davali suplementi vitamina D. Pojedini stručnjaci preporučuju da, pored suplemenata, izlaganje suncu 10-30 minuta nekoliko puta nedeljno može biti dovoljno za dobijanje potrebnog vitamina.
Poboljšava zdravlje mozga kod ljudi srednjih godina
Dok se većina istraživanja o sunčevoj svetlosti i mozgu fokusira na nivoe serotonina, doza vitamina D takođe može biti dobra za naše kognitivne sposobnosti. Naučnici sa Univerziteta u Mančesteru su pre nekoliko godina otkrili da su viši nivoi vitamina D povezani sa poboljšanim mentalnim sposobnostima kod sredovečnih i starijih muškaraca. Muškarci u studiji su radili testove brzine pamćenja, kao i testove raspoloženja i nivoa fizičke aktivnosti i na kraju su im uzeti uzorci krvi. Istraživači su otkrili da su muškarci sa višim nivoima vitamina D bili bili bolji u svim testovima, nego oni sa nižim nivoima.
Našim očima je potrebna sunčeva svetlost
Svetlost se meri jedinicom koja se zove luks a stručnjaci smatraju da ako provedemo dvadeset minuta napolju, čak i kada je oblačan dan, izloženi smo svetlosti od oko deset hiljada luksa, u poređenju sa znatno manjih petsto luksa kada provodimo vreme u zatvorenom prostoru.
Istraživači sa Kraljevskog koledža u Londonu, Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, otkrili su da redovno izlaganje sunčevoj svetlosti smanjuje rizik od kratkovidosti kod dece i mladih ljudi, jer pomaže oku u proizvodnji dopamina, koji je neophodan za zdrav razvoj očiju. Izlaganje prirodnom svetlu takođe može pomoći u smanjenju naprezanja očiju kod odraslih.
