Ljudi koji provode mnogo vremena na internetu su podložniji da poveruju lažnim vestima
Tim istraživača sa više britanskih univerziteta je proveo nekoliko godina istražujući i razvijajući poseban test osetljivosti na dezinformacije, koji koristi veštačku inteligenciju za generisanje ubedljivih naslova. Preko osam hiljada ispitanika je bilo procenjeno prema sledećim faktorima:
- sposobnost prepoznavanja pravih vesti
- sposobnost prepoznavanja lažnih vesti
- raspoznavanje istinitosti naslova, razlikovanje pravih od lažnih naslova
- procenat lakovernosti i skepticizma pojedinca
Test je istakao razlike u efikasnosti zasnovane na godinama, pri čemu je zaključeno da je manja verovatnoća da mlađi ljudi (ispod 44 godine) neće uočiti lažne vesti (12 od ukupno 20 puta), dok će stariji ljudi (preko 45 godina), od ukupno 20 naslova, 15 prepoznati kao lažne. Interesantno je da je navedeno saznanje suprotno od generalne pretpostavke da je starija generacija manje "tehnološki pismena". Postoji još nekoliko ključnih i zanimljivih nalaza:
Nepoverenje je veće kod mlađih generacija. Rezultati su pokazali da su mlađi ljudi veoma sumnjičavi i da je zbog toga veća verovatnoća da će prave naslove pogrešno klasifikovati kao lažne. Pored toga, mlađi ljudi su prijavili da često provode vreme na društvenim mrežama i tim istraživača smatra da to može biti jedan od faktora koji utiče na netačne procene naslova.
Sledeća stavka je jasna veza između nečije sposobnosti da uoči lažne naslove i količine vremena koje provodi na mrežama. Ljudi koji svakodnevno provode dva sata ili manje na mreži, imaju dvostruko veće šanse da budu u kategoriji sa najviše bodova, to jest da budu najuspešniji u prepoznavanju lažnih vesti, nego ljudi koji provode devet ili više sati na mreži dnevno.
Navedeni zaključak je u korelaciji sa drugim istraživanjima, koja naglašavaju da mladi ljudi češće konzumiraju vesti preko društvenih medija, nego na pravim izvorima i stoga su podložniji dezinformacijama. Istraživači takođe sumnjaju da postoji pozitivna korelacija između starosti i sposobnosti uočavanja lažnih vesti, zbog većeg iskustva u konzumiranju vesti koje starije generacije imaju tokom svog života.
Iako su saznanja zanimljiva, studija je ograničena, zato što predstavlja samo niz naslova vesti, a ne čitavih članaka. Kontekst može biti od suštinskog značaja kada pokušavamo da utvrdimo dezinformacije (iako ni to nije uvek pouzdano). Utvrđeno je da je sposobnost kritičkog mišljenja najbolji predskazatelj otpornosti na dezinformacije. Drugim rečima, važno je da pojedinac ume da prihvati da može da pogreši, da je spreman da prihvati drugačije tačke gledišta i da je voljan da promeni sopstvena uverenja. Nekoliko načina vežbanja razvoja kritičkog mišljenja su:
Pravljenje pauze
Savremen čovek često želi da odluke donosi veoma brzo i efikasno, ali mnogi tada naprave greške u procenama. Potrebno je da svesno zastanemo i razmatramo o tome šta mislimo i zašto razmišljamo na određen način. Tada će nam biti lakše da identifikujemo sopstvene pretpostavke u odnosu na činjenice i možemo da donesemo bolje odluke.
Postavljanje pitanja
Više pitanja nam daje više informacija - ako su pitanja/komentari otvoreni, dobro je da iskoristimo priliku i proširimo perspektivu. Ovo nam pomaže da popunimo potencijalne praznine u znanju i može obrisati tragove sumnje.
Predrasude
Svako može imati određene predrasude, koje često mogu nesvesno uticati na čoveka. Zbog toga je važno da razumemo odakle dolaze informacije, koji je kontekst i koji je pravi izvor. Nekada samo "želimo" da poverujemo u određenu informaciju, samo zato što se poklapa sa našim predrasudama, tako da je uvek važno biti obazriv i voljan za menjanje perspektive.
Otvoren um je najvažniji
Moramo prihvatiti da se naša mišljenja i pogledi na svet često razlikuju od tuđih. Kako bi pojedinac mogao da razvija kritičko mišljenje, važno je da ima otvoren um i da bude skroman kada je potrebno da promeni stavove. Postoje aspekati koji umanjuju našu sposobnost kritičkog razmišljanja, ali uvek je bolje pažljivo proveravati informacije, biti uveren da je izvor ispravan i na kraju, ako je potrebno, promeniti sopstveno mišljenje.
