Tetovaže su jedna od najstarijih umetnosti i simbola različitih kultura kroz istoriju, a u savremenom dobu su popularne širom sveta, toliko da za neke čak postaju suveniri sa putovanja. Osim estetske, naučnici žele da istraže i druge potencijalne funkcije tetovaža, kao što je pomoć u praćenju stanja čovekovog zdravlja.
"Stvaranje pigmenata za "pametne tetovaže", koji se mogu ubrizgati pod kožu radi praćenja određenih biomarkera u ljudskom telu, zahteva saradnju između naučnika, inženjera i dizajnera," kaže za Si-En-En dr Ali Jetisen, istraživač na Odseku za hemijsko inženjerstvo na Imperial Koledžu u Londonu.
Njegov koncept predstavlja zamenu konvencionalnog mastila za tetoviranje, mastilom koje bi bilo sastavljeno od "funkcionalnih materijala", kako bi se boje tetovaže menjale kao odgovor na spoljašnje stimulanse (kao što je promena nivoa šećera u krvi za osobe sa dijabetesom, praćenje funkcije bubrega i jetre ili upozorenja o dehidraciji).
Tetovaže kao znak upozorenja
Još jedan tim istraživača ispituje potencijale benefite "pametnih tetovaža", koje se mogu naneti nevidljivim mastilom. Iako pojam tetovaže koje ne možemo da vidimo možda zvuči kao neobično, dr Karson Bruns sa Univerziteta Kolorado Bolder objašnjava da nevidljivo mastilo dobija pigment kada reaguje na UV svetlo i slične vrste zračenja. Drugim rečima, može služiti kao vrsta "upozorenja", kada je pojedinac, bez adekvatne zaštite, isuviše izložen UV zračenju.
Bruns je nevidljive tetovaže (koje on naziva "solarne pege") prvo isprobao na sebi i trajale su od šesto do osam meseci, pre nego što su izbledele. Nakon prvog kruga probnih "pega", sa svojim timom je razvio mastilo koje može trajati najmanje tri godine. Bruns je počeo da razvija odnos sa kompanijama za proizvodnju mastila i rekao je da se nada da će biokompatibilnost mastila i ljudske kože biti maksimalno iskorišćena u budućnosti, ali i prihvaćena od strane medicinskih stručnjaka.
Istraživači kažu da "pametne tetovaže" ne mogu da se hakuju ili ostanu bez baterije, što im daje veliku prednost u odnosu na nosivu tehnologiju, kao što su pametni satovi ili monitori glukoze.
"Nosivi uređaji su odlični", kaže Bruns, "ali mogu postati neudobni ili ih je potrebno vremenom zameniti, a implantati često zahtevaju invazivnije operacije. "Pametne tetovaže" su najpogodnije", veruje on, "jer predstavljaju vrstu sredine između nosivih uređaja i implantata".
Pojedini stručnjaci smatraju da, iako su "pametne tetovaže" još uvek u ranoj fazi razvoja, imaju potencijal da igraju značajnu ulogu u zdravlju i dobrobiti ljudi, posebno jer medicinski podaci i uvidi o pacijentima postaju "personalizovaniji i proaktivniji". Na primer, tetovaža koja upozorava na nizak nivo glukoze može biti sjajan znak, koji bi sprečio da situacija izmakne kontroli.
Iako postoje brojne pozitivne strane, realizacija i primena navedenih projekata ima nekoliko prepreka. Pre svega, još uvek postoji velika netolerancija na tetovaže u mnogim delovima sveta, a postoji i strah od ubrizgavanja novih, nepoznatih materijala u kožu. Ipak, istraživači se nadaju da će "pametne tetovaže" u budućnosti biti dostupne u bolnicama ili čak i u svemiru, kako bi mogle upozoriti astronaute na potencijalne izvore zračenja ili drugih zdravstvenih opasnosti.