Hrana iz 3D štampača možda ne zvuči kao najukusniji specijalitet, ali proizvođači štampanog ribljeg fileta smatraju da su uspeli da odštampaju pravu riblju teksturu, tako da se filet "topi u ustima". Ćelije ribe, koje su se koristile kao "bio-mastilo" za 3D štampač, takođe su proizvedene u laboratoriji izraelske kompanije "Stejkholder fuds (Steakholder Foods)".
"Zadovoljstvo nam je što smo uspeli da stvorimo prvi laboratorijski riblji filet. Tokom prvog probanja, ustanovili smo da filet ima ukus i teksturu kao prava, kvalitetna riba. U narednih nekoliko meseci, nadamo se da ćemo moći da lansiramo ovaj artikal," rekao je za "Dejli mejl" Mihir Peršad, direktor kompanije "Umami mits (Umami meats)", koja je učestvovala u projektu i donirala riblje ćelije.
Naučnici su kreirali posebno mastilo, slično gelu, koje mogu da sadrže ćelije, kao i materijale na biljnoj bazi. U ovom slučaju, stručnjaci iz "Umami mitsa" su iz ćelija ribe formirali mišiće i salo, koje se zatim stavilo u 3D štampač i postalo oblikovana masa, koja je odmah spremna za pečenje.
"Još uvek konzumiramo meso isto kao hiljadama godina unazad," objasnio je Arik Kaufman, direktor "Stejkholder fudsa", "Zbog toga smo odlučili da probamo novi pristup i promenimo način na koji se meso proizvodi. Naš "tajni sastojak" su zapravo naše sposobnosti štampanja."
Cena ovakvog proizvoda za sada nije poznata, ali predstavnici kompanija su opisali da bi hrana odštampana na bazi ćelije na početku bila "veoma skupa", ali da će dalje razvijanje procesa omogućiti da cene budu pristupačnije.
Jedan od glavnih ciljeva nekonvencionalne proizvodnje mesa je zaštita životne sredine. Organizacija UN procenjuje da je skoro devedeset odsto globalne populacije morske ribe prekomerno izlovljeno ili smanjeno. Što se tiče mesa, uzgoj stoke generiše skoro petnaest ukupne emisije gasova staklene bašte, tako da naučnici konstantno traže održive alternative.
Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene od prošle godine, meso uzgojeno u laboratoriji moglo bi da pomogne u smanjenju tih emisija, smanjenjem upotrebe zemljišta, vode i hranljivih materija. Ipak, pojedini stručnjaci upozoravaju na ekološke troškove koje bi ovakve promene donele.
Pored toga, nije sigurno da li bi javnost rado prihvatila namirnice proizvedene na ovaj način, jer se tehnologija 3D štampanja još uvek razvija iz dana u dan. Što se tiče samih proizvoda, iako mogu da imitiraju teksturu, važno je da se reše pitanja o hranljivim materijama, raznovrsnim opcijama ukusa i rokovima trajanja.