Tri najsrećnije zemlje na svetu vode žene

Zadovoljavajuć prihod, fizičko i mentalno zdravlje, socijalna podrška (imati nekoga na koga možemo računati), osećaj slobode za donošenje ključnih životnih odluka i ostvarivanje ljudskih prava, velikodušnost/angažman u zajednici i odsustvo korupcije, sve ovo su kriterijumi na osnovu kojih Centar za istraživanje "Galup" i Svetska studija sreće Ujedinjenih nacija rangira sreću građana iz sto pedeset zemalja (na osnovu trogodišnjeg životnog proseka od 2020. do 2022. godine).

Neka od pitanja korišćena za analizu su bila:

• Da ste u nevolji, da li imate prijatelje ili porodicu koju možete da pozovete kada god su vam potrebni?
• Da li ste zadovoljni količinom slobode koju imate u donošenju velikih životnih odluka?
• Da li ste donirali novac u dobrotvorne svrhe u proteklih mesec dana?
• Da li je korupcija česta u poslovnom svetu?

Navedene kriterijume je verovatno lako pronaći u prvih 20 najsrećnijih zemalja, koje dele nekoliko interesantnih sličnosti:

Žene na vrhu

Procenat ženskih lidera u dvadeset najsrećnijih zemalja (35 odsto, to jest sedam od dvadeset država) premašuje ukupni procenat ženskih lidera širom sveta, koji iznosi samo 10 odsto. Finska, koju je donedavno predvodila premijerka Sana Marin, sa njenih 5,5 miliona stanovnika je pre nekoliko meseci šestu godinu zaredom proglašena zemljom sa najsrećnijim stanovništvom na svetu.

Druga je Danska, čija se premijerka Mete Frederiksen vodi kao najmlađi premijer Danske u istoriji, od juna 2019. godine. Na trećem mestu je Island, takođe skandinavska zemlja, gde je Katrin Jakobsdoutir premijerka od 2017.

Ostale najbolje rangirane zemlje su Švedska (šesta), koju je kao premijerka od novembra 2021. do oktobra 2022. predvodila Magdalena Anderson, Novi Zeland (deseta) sa Džasindom Ardern, koja se povukla sa te uloge ranije ove godine i Velika Britanija (na sedamnaestom mestu), kojom je kraljica Elizabeta II vladala sedamdeset godina prenosi portal "Sajkolodži tudej (Psychology Today)".

Manje smrtnih slučajeva od Kovida

Tri najsrećnije zemlje imale su manje smrtnih slučajeva od Kovida 19, u skladu sa studijama pre i tokom pandemije, koje su pokazale da su žene bolje upravljale krizom od svojih muških kolega. Kako je objavljeno u međunarodnoj studiji povezanoj sa Singapurskim univerzitetom društvenih nauka i Univerzitetom Kvinslend, zabeleženo je 40 odsto manje smrtnih slučajeva od korone u zemljama kojima upravljaju žene.

Ujedinjene nacije smatraju da žene lideri deluju brzo i odlučno, kao što je to potvrdila studija iz Singapura. Studija je takođe otkrila da su žene liderke manje sklone rizicima koji mogu da ugroze ljudsko zdravlje, što je igralo suštinsku ulogu u prevenciji i ishodu pandemije.

Podrška i briga o deci za zaposlene roditelje

Tri najsrećnije zemlje su visoko rangirane u pružanju široko rasprostranjene brige o deci. Značajno je da su Ujedinjene nacije otkrile da norveške zajednice, koje predvode saveti sa većim brojem žena, imale bolju zastupljenost programima brige o deci, nego one koje vode pretežno muški saveti. U nedavnom izveštaju "Blumberga" su tri od dvadeset najsrećnijih zemalja (Nemačka, Island i Kanada) navedene kao najbolje zemlje na svetu za zaposlene roditelje kada su u pitanju troškovi brige o deci.

Rodna ravnopravnost

Rangiranje rodne ravnopravnosti Svetskog ekonomskog foruma je povezano sa rangiranjem zadovoljstva životom. Island je bio prvi po pitanju rodne ravnopravnosti. Premijerka Katrin Jakobsdoutir, druga je žena na čelu zemlje. Prva, Johana Sigurdardotir, vodila je od 2009. do 2013. godine.

Finska je prošle godine zauzela drugo mesto u svetu po rodnoj ravnopravnosti (više od polovine kabineta Sane Marin činile su ministarke). Norveška je bila treća, a Dankinja Mete Frederiksen je prva žena koja je osvojila drugi mandat na čelu Danske. Novi Zeland i Švedska zauzeli su šesto i sedmo mesto, što ukazuje na jasnu vezu između najsrećnijih zemalja i zemalja koje obezbeđuju rodnu ravnopravnost.

Mladost

Treba napomenuti da tri najsrećnije zemlje prema statistikama iz perioda od 2020. do 2022. imaju mlade lidere. Od ostalih 20 najsrećnijih zemalja, visokorangirani lideri u 14 zemalja su mlađi od 60 godina. Najsrećniju državu na svetu, Finsku, predvodi milenijalac (generacija rođena između 1981. i 1996. godine). Druge i treće najsrećnije zemlje imaju lidere generacije Iks (rođene od 1965. - 1980).

Danska premijerka postala je najmlađa osoba na čelu svoje zemlje kada je došla na funkciju 2019. godine, a islandska premijerka Katrin Jakobsdoutir i predsednik Gvidni Jouhaneson su članovi generacije Iks. Najmlađi nacionalni lider u Studiji sreće (na 11. mestu) je bio milenijalac, bivši austrijski kancelar Sebastijan Kurc, koji je imao dva mandata sa 36 godina.

Još neke od 20 zemalja sa liderima koji pripadaju generaciji Iks su Holandija, Švedska, Švajcarska i Luksemburg, a zatim slede Kanada, Belgija, Češka Republika i Velika Britanija. Izračunato je da je prosečna starost svetskih lidera 62 godine, ali 75 odsto najsrećnijih zemalja vode lideri mlađi od toga.

Još jedna zanimljiva, ali važna stavka, je da su žene lideri obično mlađe od muškaraca. Prethodne dve i po godine predstavljaju eru promena i dinamičnih novih lidera, kao i više žena na visokim pozicijama. Nema sumnje da će dalje studije baciti dodatno svetlo na karakteristike koje utiču na navedene promene.