Kako starimo, održavanje stimulacije mozga je od vitalnog značaja za održavanje dobrog kognitivnog zdravlja. To ne znači samo svakodnevno rešavanje ukrštenih reči i rebusa, već i obogaćivanje prostora u kome boravimo raznovrsnim vizualnim i auditivnim sadržajima kojima se naš mozak može "zabaviti".
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji nedavno su dokazali da oplemenjivanje vazduha mirisima, poboljšava kognitivne sposobnosti jačanjem ključne neurološke veze između oblasti mozga koje se tiču pamćenja i donošenje odluka.
Njihov eksperiment, koji je uključivao 43 muškarca i žena, starosti od 60 do 85 godina, dokazuje da se kognitivni pad i stanja kao što je demencija mogu usporiti jednostavnim izborom različitih mirisnih nota i njihovim raspršivanjem u spavaćoj sobi neposredno pre spavanja svake večeri.
Kod životinja naprimer, obogaćivanje okoline mirisima pokazalo se kao dobar stimulans za neuroplastičnost (sposobnost mozga da se adaptira), posebno pri testovima koji uključuju životinje sa simptomima sličnim neurološkim poremećajima kod ljudi. Nije teško pretpostaviti da bi i ljudi mogli imati koristi od izlaganja kompleksnim "mirisnim pejzažima".
Fiziološki gledano, naša sposobnost detekcije mirisa opada pre nego što počinje opadanje kognitivnih sposobnosti.
Gubitak ovog čula takođe se dovodi u vezu s gubitkom moždanih ćelija, što ukazuje na snažnu vezu između mirisa i neurološke funkcije.
"Čulo mirisa ima tu posebnu privilegiju da je direktno povezano sa neuronskim mrežama za pamćenje", kaže neurobiolog Majkl Jasa. "Sva druga čula prvo prolaze kroz talamus. Svi smo iskusili koliko su moćni mirisi u evociranju uspomena, čak i onih od pre mnogo godina. Međutim, za razliku od promena vida koje tretiramo naočarima ili sluha koje tretiramo slušnim aparatom, ne postiji vrsta intervencije za gubitak mirisa."
Da bi utvrdili da li se kognitivni pad može sprečiti ovakvom vrstom senzorne stimulacije, Jasa i njegovi kolege su izdvojili grupu od 20 ispitanika (od njih 43) i sproveli istraživanje različitim prirodnim uljima koja sadrže mirise ruže, narandže, eukaliptusa, limuna, nane, ruzmarina i lavande.
Ostatak grupe (kontrolna grupa) bi je izložen je "placebo tretmanu' koji je sadržavao samo tragove mirisa. Svi učesnici, obe grupe su morali da koriste jedno od ulja s difuzerom za osvežavanje vazduha u svojim domovima, svake večeri tokom šestomesečnog perioda, rotirajući izbor mirisa.
Zatim je korišćen set neuropsiholoških testova za poređenje pamćenja, verbalnog učenja, planiranja i sposobnosti prebacivanja pažnje među ispitanicima pre i posle šestomesečnog testiranja.
Iznenađujiće je da je postojala jasna razlika od čak 226 odsto između odgovora onih koji su bili izloženi različitim mirisima i pojedinaca u kontrolnoj grupi. Snimci njihovih mozgova takođe su otkrili značajne promene u anatomiji povezivanja područja mozga koja su ključna za pamćenje i razmišljanje kod testne grupe.
S obzirom da su svi volonteri bili mentalno zdravi, istraživači sada žele da vide da li rezultati važe i za ljude koji već imaju dijagnozu određenog stepena kognitivnog pada. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Frontirs in neurosajens".
Bez obzira na uzrast ili stanje uma, pružiti vašem nosu nešto čime će se "zabaviti" kada se ugase svetla i nastupi tišina, svakako nije loš način da vežbate um tokom noći.