Studija otkriva: Kada su najsrećnija razdoblja u životu
Na ovo kopleksno pitanje je zapravo teško dati odgovor. Na lepa sećanja može da utiče i to koliko godina imamo kada se prisetimo događaja. Na primer, adolescencija se smatra teškim periodom u životu, jer svaki događaj deluje kao značajan. Međutim, kada se osvrnemo na to doba života i stavimo ga u kontekst svega što smo iskusili, teška vremena možda neće izgledati tako negativna kao kada su se dogodila, piše "Sajkoloži tudej".
Ipak, za odgovor na pomenuto pitanje, neophodno je da budemo u stanju da istražimo životnu priču koju ista osoba priča u nekoliko različitih tačaka svog života, smatraju stručnjaci. Upravo su se time bavili istraživači Teres Martin, Nina Kemper, Florian Šmiedek i Tilman Habermas, ujedno i autori studije objavljene u članku iz 2023. u časopisu "Memori end kongnišn".
U ovom iscrpnom i višegodišnjem istraživanju učestvovali su Nemci različitog uzrasta. Zamoljeni su da ispričaju kratku verziju svoje životne priče u intervalima od četiri godine. Najmlađi učesnici su imali osam godina kada je studija počela, a najstariji 65 godina.
Počeli su tako što su zapisali sedam najvažnijih uspomena iz svog života, a zatim su ispričali petnaestominutnu verziju svoje životne priče koja je uključivala sedam uspomena koje su naveli. Životne priče su zatim analizirane u celine i svaka je šifrovana u odnosu na to da li je srećno, neutralno ili nesrećno sećanje.
Studija je omogućila istraživačima da analiziraju da li su sećanja iz određenog doba srećna ili nesrećna, a iz ove analize proizašlo je nekoliko zanimljivih zaključaka.
Sećanja žena i muškaraca se razlikuju
Prvo, sećanja žena su manje pozitivna od sećanja muškaraca. Takođe, muškarci i žene pamte stvari manje pozitivno sa godinama, tako da su stariji odrasli imali najmanje pozitivnih uspomena u odnosu na mlađe odrasle osobe.
Drugo, primećeno je da rana sećanja (posebno koja se odnose na adolescenciju) su manje pozitivna od sećanja na kasne tinejdžerske dane, tj. rane dvadesete. Takođe, nakon kasnih tinejdžerskih godina se smanjivala pozitivnost sećanja, da bi posle 50. godine, postojala tendencija da sećanja ponovo postanu pozitivnija.
Ipak, najveće pozitivno sećanje je kasni tinejdžerski period - rane dvadesete godina života.
Podsticanje da se ispriča životna priča dovela je do toga da su ljudi govorili o tome kako su stigli tamo gde su sada.
Navedeno je da su ispitanici često pričali o ranijim životnim izazovima (bolesti, smrti u porodici, borbe u školi) koji su ih kasnije doveli do trijumfa, a upravo to pomaže da se delimično objasni zašto su za starije uzraste sećanja imala tendenciju povećanja pozitivnog gledanja na njih, navodi se na portalu.
