Ovih 8 životnih navika može nam produžiti život čak za 24 godine

Istraživanje čiji su rezultati predstavljeni krajem jula na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu, pokazalo je da je praktikovanjem osam zdravih navika u dobi do 40 godina može produžiti životni vek za čak 24 godine kada su u pitanju muškarci, odnosno 21 godinu kada se radi o ženama.

"Bili smo zaista iznenađeni koliko se može dobiti usvajanjem jedne, dve ili tri kvalitetne životne navike. A zamislite samo koliko utiču svih osam", rekao je Suan-Mai Ngujen, vodeći autor studije i specijalista za medicinske nauke u Odeljenju za boračka pitanja.

8 zdravih nauka za život duži i do 24 godine

U naučnoj studiji, tim je izdvojio osam zdravih navika koje njihovom implementacijom u mladom i srednjem dobu mogu drastično poboljšati kvalitet života u kasnijem uzrastu. Oni su navike poređali od onih koje imaju najznačajniji uticaj do onih koje imaju manji značaj na životni vek:

• Fizička aktivnost - ispostavilo se da umerena fizička aktivnost koja podrazumeva oko 150 minuta vežbanja nedeljno može u velikoj meri imati pozitivan uticaj na zdravlje i vitalnost u kasnijim godinama, a da uključivanje treninga snage makar jednom nedeljno dodatno ublažava i posledice klimaksa kod žena.
• Izbegavanje opijata - uzdržavanje od korišćenja opijata kako u mlađem, tako i kasnijem dobu (štaviše, u svakom dobu) veoma je važno za održavanje celokupnog zdravlja i kognitivnih funkcija čoveka,
• Izbegavanje pušenja - poznato je da je duvanski dim jedna od najvećih pretnji za naše zdravlje, budući da može izazvati mnoga maligna oboljenja (poput raka pluća, raka grla i raka jezika), ali i prouzrokovati stvaranja bolesti kao što je pušačka noga. Izbegavanje izloženosti duvanskom dimu treća je najznačajnija pozitivna navika koju možemo uvesti u naš život i time obezbediti zdravo i bezbrižno starenje.
• Redukovanje nivoa stresa - izbegavanje stresnih situacija u današnje vreme gotovo je nemoguće, ali, način na koji reagujemo na njih u velikoj meri utiče na nivo kortizola i drugih hormona. Hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisak, dijabetes i mnoga maligna oboljenja nastaju upravo kao posledica stresa u ranijim godinama.
• Zdrava i izbalansirana ishrana - unošenjem optimalne doze svih neophodnih nutrijenata u organizam osigurava se njegovo pravilno funkcionisanje i podstiču svi hemijski procesi od vitalnog značaja. Iz tog razloga, važno je da se na našoj trpezi svakodnevno nalaze obroci bogati proteinima, vitaminima, hidratima i zdravim mastima, čijom se sintezom omogućava zdrav rad digestivnog, kardio-vaskularnog, kao i centralnog nervnog sistema.
• Umereno konzumiranje alkoholnih pića - naučna istraživanja dokazala su da umereno konzumiranje alkoholnih napitaka može u dugoročnoj perspektivi uticati na smanjenje nivoa stresa, a samim tim i rizik od razvoja kardio-vaskularnih oboljenja. Ipak, važno je ne prenebregavati činjenicu da alkohol ima i nuspojave, i to veoma zabrinjavajuće, i da je njegova konzumacija poželjna tek ponekad, i u malim količinama.
• Redovan i pravilan san - redovno spavanje je jedno od najvažnijih navika za dobro zdravlje, a naučnici su dokazali i da je popodnevna dremka u trajanju od oko 30 minuta veoma zdrava, i može pomoći u borbi protiv nesanice. Ipak, oni upozoravaju da postoji nekoliko "pravila" kojih je dobro pridržavati se za najbolje rezultate.
• Održavanje zdravih i produktivnih društvenih kontakata - kvalitetni odnosi sa okruženjem u velikoj meri može nam pomoći da u kasnijem dobu imamo bolje kognitivne i socijalne veštine. Druženje sa prijateljima utiče na naše mentalno zdravlje, daje nam prostora da "odmorimo glavu" i obnovimo pozitivnu energiju, a neretko može biti i plodno tle za unapređenje postojećih zdravih navika ili stvaranje novih hobija i interesovanja.

Uvođenjem jedne pozitivne navike i do 4,5 godine života više

Na osnovu opservacione studije, naučnici su zaključili da uvođenjem samo jedne od navedenih zdravih navika u uzrastu do 40 godina možemo produžiti životni vek za četiri i po godine kod muškaraca, odnosno tri i po godine, kada su u pitanju žene. U naučnoj studiji u kojoj je učestvovalo preko 700 hiljada dobrovoljaca uzrasta od 40 do 99 godina, ispitivane su njihove životne navike, a utvrđeno je da su nedostatak fizičke aktivnosti, upotreba opijata i pušenje imali su najveći uticaj na životni vek sa 30 do 45 odsto povećanim rizikom od smrti. Ipak, naučnici su složni - nikada nije kasno da se neka pozitivna navika usvoji, a život preokrene na bolje.