Istraživanje čiji su rezultati predstavljeni krajem jula na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu, pokazalo je da je praktikovanjem osam zdravih navika u dobi do 40 godina može produžiti životni vek za čak 24 godine kada su u pitanju muškarci, odnosno 21 godinu kada se radi o ženama.
"Bili smo zaista iznenađeni koliko se može dobiti usvajanjem jedne, dve ili tri kvalitetne životne navike. A zamislite samo koliko utiču svih osam", rekao je Suan-Mai Ngujen, vodeći autor studije i specijalista za medicinske nauke u Odeljenju za boračka pitanja.
8 zdravih nauka za život duži i do 24 godine
U naučnoj studiji, tim je izdvojio osam zdravih navika koje njihovom implementacijom u mladom i srednjem dobu mogu drastično poboljšati kvalitet života u kasnijem uzrastu. Oni su navike poređali od onih koje imaju najznačajniji uticaj do onih koje imaju manji značaj na životni vek:
- Fizička aktivnost - ispostavilo se da umerena fizička aktivnost koja podrazumeva oko 150 minuta vežbanja nedeljno može u velikoj meri imati pozitivan uticaj na zdravlje i vitalnost u kasnijim godinama, a da uključivanje treninga snage makar jednom nedeljno dodatno ublažava i posledice klimaksa kod žena.
- Izbegavanje opijata - uzdržavanje od korišćenja opijata kako u mlađem, tako i kasnijem dobu (štaviše, u svakom dobu) veoma je važno za održavanje celokupnog zdravlja i kognitivnih funkcija čoveka,
- Izbegavanje pušenja - poznato je da je duvanski dim jedna od najvećih pretnji za naše zdravlje, budući da može izazvati mnoga maligna oboljenja (poput raka pluća, raka grla i raka jezika), ali i prouzrokovati stvaranja bolesti kao što je pušačka noga. Izbegavanje izloženosti duvanskom dimu treća je najznačajnija pozitivna navika koju možemo uvesti u naš život i time obezbediti zdravo i bezbrižno starenje.
- Redukovanje nivoa stresa - izbegavanje stresnih situacija u današnje vreme gotovo je nemoguće, ali, način na koji reagujemo na njih u velikoj meri utiče na nivo kortizola i drugih hormona. Hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisak, dijabetes i mnoga maligna oboljenja nastaju upravo kao posledica stresa u ranijim godinama.
- Zdrava i izbalansirana ishrana - unošenjem optimalne doze svih neophodnih nutrijenata u organizam osigurava se njegovo pravilno funkcionisanje i podstiču svi hemijski procesi od vitalnog značaja. Iz tog razloga, važno je da se na našoj trpezi svakodnevno nalaze obroci bogati proteinima, vitaminima, hidratima i zdravim mastima, čijom se sintezom omogućava zdrav rad digestivnog, kardio-vaskularnog, kao i centralnog nervnog sistema.
- Umereno konzumiranje alkoholnih pića - naučna istraživanja dokazala su da umereno konzumiranje alkoholnih napitaka može u dugoročnoj perspektivi uticati na smanjenje nivoa stresa, a samim tim i rizik od razvoja kardio-vaskularnih oboljenja. Ipak, važno je ne prenebregavati činjenicu da alkohol ima i nuspojave, i to veoma zabrinjavajuće, i da je njegova konzumacija poželjna tek ponekad, i u malim količinama.
- Redovan i pravilan san - redovno spavanje je jedno od najvažnijih navika za dobro zdravlje, a naučnici su dokazali i da je popodnevna dremka u trajanju od oko 30 minuta veoma zdrava, i može pomoći u borbi protiv nesanice. Ipak, oni upozoravaju da postoji nekoliko "pravila" kojih je dobro pridržavati se za najbolje rezultate.
- Održavanje zdravih i produktivnih društvenih kontakata - kvalitetni odnosi sa okruženjem u velikoj meri može nam pomoći da u kasnijem dobu imamo bolje kognitivne i socijalne veštine. Druženje sa prijateljima utiče na naše mentalno zdravlje, daje nam prostora da "odmorimo glavu" i obnovimo pozitivnu energiju, a neretko može biti i plodno tle za unapređenje postojećih zdravih navika ili stvaranje novih hobija i interesovanja.
Uvođenjem jedne pozitivne navike i do 4,5 godine života više
Na osnovu opservacione studije, naučnici su zaključili da uvođenjem samo jedne od navedenih zdravih navika u uzrastu do 40 godina možemo produžiti životni vek za četiri i po godine kod muškaraca, odnosno tri i po godine, kada su u pitanju žene. U naučnoj studiji u kojoj je učestvovalo preko 700 hiljada dobrovoljaca uzrasta od 40 do 99 godina, ispitivane su njihove životne navike, a utvrđeno je da su nedostatak fizičke aktivnosti, upotreba opijata i pušenje imali su najveći uticaj na životni vek sa 30 do 45 odsto povećanim rizikom od smrti. Ipak, naučnici su složni - nikada nije kasno da se neka pozitivna navika usvoji, a život preokrene na bolje.